Apistogramma Cacatuoides
450,00 рсд
Apistogramma Cacatuides jedan je od najčešćih patuljastih ciklida koji se drže u akvarijumima. Naziv su dobili po sličnosti sa kakaduom, prvih par žbica leđnog peraja su im izdužene i ribe ih često podižu i spuštaju slično poznatom papagaju. Kakatuides, drugi deo latinskog imena često koriste srpski akvaristi. U prirodi se ove Apistogramme nalaze u slivu Amazona, u malim potocima i lagunama kišnih šuma Perua i Kolumbije. Za razliku od ostalih pripadnika istog roda, nisu ugrožene i divlja populacija je stabilna. Većina riba koje dolaze u prodaju odgajene su u akvarijumu. Velika je razlika u veličini i izgledu mužjaka i ženke, mužjaci dostižu dužinu do 8cm i peraja su im značajno veća i obojenija nego kod ženki (uglavnom narandžasto-crvena, sa crnim tačkama ili solidne boje). Trbušna peraja kod mužjaka su transparentna. Ženke su upola manje i dostižu maksimalno 5cm, imaju manja peraja i trbušna peraja su crna, a osnovna boja je žuta. Crna hirizontalna linija proteže se celom dužinom tela. Boje kod ženki postaju izražene u toku mresta, ostaju takve i kod ženki koje čuvaju mlađ. Oba pola imaju crnu vertikalnu liniju koja prelazi preko oka i škržnih poklopaca. U prirodi se pojavljuje nekoliko različito obojenih formi, daljom selekcijom dobijeni su izuzetno atraktivni varijeteti, Orange flash, Double i Triple Red, Triple White. Obzirom da u prirodi žive na velikom području, u malim vodotokovima, gde se uslovi brzo menjaju, Kakatuidesi su tolerantni prema parametrima vode, idealna temperatura im je od 22-29 °C, mada se mogu prilagoditi temperaturama i preko 30 °C, a podnose i niske temperature sve do 15 °C. Tvrdoća vode od 0-300ppm im odgovara, kao i pH 6.5-pH 8.0. Za razliku od ostalih „patuljaka“ često se uspešno mreste u alkalnoj vodi. Mrest se odvija u šupljinama, pukotinama, kokosu ili ispod lista biljaka. Brigu o ikri i mladima preuzima ženka dok mužjak brani teritoriju, ponekad je predanost ženke tolika da otera mužjaka u potpunosti, a ponekad se dešava da se mužjak pridruži nezi mladih. Mrest se često dešava i u zajedničkom akvarijumu, a ukoliko želite da veći broj mlađi preživi, Kakatuidese ne treba kombinovati sa brzim plivačima ili krupnim ribama. Od prvog dana mlađ se može hraniti Artemijom. Apistogramma Cacatuoides može se čuvati i u manjem akvarijumu kao par, u srednjim akvarijumima mogu se naseljavati kao harem, a u velikim akvarijumima može se čuvati i više mužjaka. Mužjaci su izrazito teritorijalni, dok manji okršaji postoje i među ženkama. Ponekad dolazi do pojave pseudoženki – zbog prisustva dominantnog mužjaka. Manje ribe ne razvijaju velika peraja i karakterističnu obojenost, već izgledom podsećaju na ženku. Teritorijalnost se javlja i kod ženki. Ove ribe idealan su izbor za biljni akvarijum, treba im obezbediti dosta krša, panjeva i kamena na dnu, gde će ove ribe provoditi većinu vremena. Različite vrste tetri idealno su društvo. Treba obratiti pažnju na velika usta koja ove ribe imaju tako da mogu pojesti sitniju ribu ili kozice. Početnicima koji se interesuju za patuljaste cilide ovu ribu uvek preporučujemo, ova nezahtevna vrsta sa razlogom je omiljena i kod iskusnih akvarista.
Povezani proizvodi
-
Ribe
Poecilia Sphenops Black (Crna moli)
120,00 рсдMoliji su ribe koje nam dolaze iz Meksika. U većini slučajeva su mirne, veoma retko su blago agresivne. Zahvaljujući svojoj lakoći držanja, širokom varijetetu boja i lakom razmožavanju, moliji su jedne od najpopularnijih riba na svetu. Mužjaci rastu do 8, a ženke do 12cm. Divlji primerci su srebrnkaste boje i nisu previše atraktivni. Vremenom, selektivnim razmožavanjem je izvedeno mnogo varijeteta (crna, bela, žuta, lira). Nisu zahtevne i rado prihvataju sve vrste hrane. Mogu živeti u širokom spektru temperature vode, od 22 pa sve do 28 C. Vrlo su aktivne i samo ponekad mogu biti agresivne, mada su to retki slučajevi. Lako se razmnožavaju, i u zajedničkom akvarijumu, tako da je poželjno da on bude ubiljen kako bi mlađ imala gde da se skriva, mada je najbolja varijanta svakako da se mlađ odvoji dok ne poraste. Moliji se mogu držati sa svim drugim živorotkama, tetrama, pa i agresivnijim vrstama poput barbusa.
-
Ribe
Pristella Maxillaris (Pristela)
120,00 рсдJedina vrsta iz roda Pristela, poznata i pod nazivom X ray tetra, je široko rasprostranjena i popularna riba iz Amazonskog i Orinoko basena. Rastom je mala, ne prelazi 5cm i živi u jatima. Mužjaci se razlikuju od ženki po tome što su manji i tanji. Kao i većina tetri, hrane se malim insektima ili planktonom. U akvarijumu nije izbirljiva i rado će prihvatiti sve vrste hrane. pH vrednost koja joj odgovara je 6-8, tvrdoća do 20dGH, a temperatura između 22 i 28C. Treba je čuvati u grupama od minimum 6 primeraka kako bi mogle formirati jato i bile sigurne od drugih riba u akvarijumu. Minimalan akvarijum za malo jato pristela je 50l, mada im svakako odgovara i veći, jer su kao i sve tetre, veoma dobri plivači.
-
Ribe
Stiphodon Sp. (Stifodon)
800,00 рсдStifodon (Stiphodon) je rod slatkovodnih glavoča (gobija) koji obuhvata 36 vrsta koje naseljavaju priobalne potoke u jugoistočnoj Aziji i Okeaniji. Neke od vrsta su endemske i žive samo na jednom ostrvu. Kao i drugi glavoči, Stifodon ima srasla trbušna peraja koja formiraju svojevrsnu pijavku, i pomoću nje se stifodon prihvata za podlogu. Sve vrste ovog roda žive u brzim vodama, često i iznad vodopada uz koje se moraju popeti u jednoj fazi svog razvoja. Stifodoni su male ribe, najveći primerci koje smo videli ne prelaze 7cm, telo im je veoma izduženo i prilagođeno životu u brzim vodama. U poslednjih nekoliko godina domaćim akvaristima su stifodoni postali dostupni, u Akvarijum artu ih često imamo u ponudi. Veoma su interesantne ribe, ne preterano zahtevne za čuvanje, sa veoma zanimljivim načinom života. Po obliku tela sve vrste u okviru roda jako liče i precizna identifikacija je veoma otežana. Pored toga, u stanju su da veoma brzo sasvim promene boju, od veoma intenzivno obojenih riba do potpuno neuglednih, sivih ili smeđih. Posebno su lepo obojeni mužjaci pred mrest, dok ženke većine vrsta imaju horizontalne pruge i liče međusobno. Najveći broj stifodona koji su nam stizali pripadaju vrstama S.percnopterygionus, S.ornatus, S.semoni i S.maculidorsalis. Ove 4 vrste su najrasprostranjenije u prirodi, pa se najčešće i nude akvaristima. Manje je bitno kojoj vrsti pripadaju stifodoni koje imate jer svi imaju isti način života, ishranu i druge potrebe. Uspešan mrest do sada nije postignut u akvarijumu i svi stifodoni potiču iz prirode. Sve vrste Stifodona žive u plitkim potocima, sa brzom i bistrom vodom. Ovakvi potoci na dnu imaju dosta krupnog kamenja na kome se razvijaju alge i mikroorganizmi kojima se stifodoni hrane. Temperatura koja im odgovara kreće se u rasponu od 20 – 28 °C, pH blizu neutralne vrednosti 6.5-7.5 i tvrdoća vode 2-12 dH. Naročito im je bitna visoka koncentracija rastvorenog kiseonika i odsustvo organske prljavštine. Stifodoni se mogu držati u zajedničkom akvarijumu gde će jesti sve vrste algi, jedna su od retkih vrsta koja jede modrozelene i crne čupave alge. Akvarijum ne mora biti veliki, stifodoni se dobro snalaze i u 50-ak litara vode. Obavezno je da akvarijum bude pokriven jer se mogu popeti i izaći. Mnogo je bolje namestiti im biotop akvarijum koji će imati dosta kamenja, jaku cirkulaciju vode i jako svetlo koje će doprineti razvoju algi. U ovakav akvarijum mogu se naseliti druge vrste kojima odgovara jak protok (Sewellia, Kardinal i sl). Da bi stifodoni živeli dugo, najveći deo ishrane moraju predstavljati alge, a kada njih nema dovoljno može im se dodati Spirulina. Druge suve hrane nisu dobar izbor. Razlika među polovima je veoma izražena, prvenstveno u boji i veličini leđnog peraja. Slabije obojene ženke će imati stomake pune ikre kada su polno zrele. Do mresta dolazi u rupi ispod kamena koju će iskopati mužjak. Broj ikri je veoma veliki, čak do 10000, a ikre su mikroskopski sitne. Mužjak će čuvati ikru naredna 24h, a zatim se delimično razvijene larve legu i puštaju da ih nosi vodena struja. U prirodi će larve apsorbovati žumance u toku narednih 3-4 dana, i za to vreme će stići do mora i nastaviti razvoj u slanoj vodi. Mladi stifodoni će se vratiti u potoke često savladavajući vodopade na svom putu. Ovakav razvoj veoma je sličan životnom ciklusu Nerita puževa i Amano šrimpova. Sam mrest stifodona nije retkost u akvarijumu, ali o uspešnom razvoju ikre i razvoju larvi nema podataka. Kompletan rod ovih malih glavoča veoma je interesantan, bogatstvom i intenzitetom veoma brzo plene pažnju akvarista. Naša su preporuka svim nešto iskusnijim akvaristima koji žele da unesu novine u svoj akvarijum.
-
Ribe
Xiphophorus Helleri Rubin (Ksifo rubin)
150,00 рсдKsife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.
-
Ribe
Nematobrycon Palmeri (Kraljevska tetra)
200,00 рсдKraljevska tetra ili jednostavno palmeri jedna je od vrsta najpogodnijih za zajednički akvarijum. Obzirom na njihovu lepotu nije čudno što je baš njima dodeljen naziv kraljevske (emperor,eng.) tetre. Vrsta je endemska u slivu reka San Juan i Atrato u jugozapadnoj Kolumbiji. Pored njih u rodu Nematobrycon je samo još jedna vrsta, N.lacortei, koja je nešto manjeg rasta, slična kraljevskoj tetri, ali slabije obojena. Veoma retko se nalazi u ponudi. Lako se razlikuje od kraljevske tetre jer ima crvene oči. Živi u sporijim delovima reke, manjim pritokama i izdvojenim lagunama, jata kraljevskih tetri prisutna su u većem delu toka ove dve reke. Palmeri živi u vodi tmperature 23 – 27 °C, pH vrednosti 5.5-7.5 i tvrdoće1-12dH. Gajene ribe su prilagodljivije i mogu se držati u tvrđoj i alkalnijoj vodi. Rastu maksimalno do 4,5cm. Kod ove vrste je polni dimorfizam veoma izražen i na prvi pogled se polovi mogu razlikovati. Mužjaci su krupniji, jače obojeni, njihovo je oko plave boje dok je kod ženki žuto. Leđno i repno peraje mužjaka je izduženo, karakteristika vrste je to što je izdužena i srednja žbica repnog peraja, ovo je prava retkost u svetu tetri. Donja polovina tela je crne boje, a ostatak svetao. Čitavo telo može imati plavi odsjaj, najjače izražen na sredini tela. Ovaj odsjaj zavisi od kvaliteta rasvete i raspoloženja riba. Mlada kraljevska tetra liči na Keri tetru, pouzdano se mogu razlikovati po prisustvu masnog peraja kod keri tetre, jer ono kod palmerija ne postoji. Postoji i selektovana forma crne boje – Crni palmeri. Jedna je od najzahvalnijih vrsta tetri za zajednički akvarijum, može se kombinovati sa mnoštvom sitnijih i krupnijih riba, samo treba izbegavati izuzetno agresivne vrste i ribe sklone grickanju peraja. Živorotke, druge tetre, većina barbusa, labirintovke, mali i srednji ciklidi, različiti muljari i algari, sve ove ribice su pogodne za akvarijum sa palmerijima. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, mada će kraljevska tetra najlepše izgledati u biljnom ili biotop akvarijumu. Po prirodi su jatne ribe i najbolje je naseliti bar 6 primeraka. Akvarijum ne mora biti veliki, već 50 litara je dovoljno za malo jato. Ishrana palmerija je veoma jednostavna, prihvataju sve komercijalne suve hrane, naša preporuka su kvalitetni listići kao što su Tetra Rubin, Sera San, Sera Flora, Tetra ProAlgae i druge. Mrest palmerija se odvija veoma slično mrestu drugih tetri. Ikru polažu slobodno u sitnolisnom bilju, ikre nisu lepljive i padaju na dno. Ukoliko ikra nije zaštićena mrežom ili klikerima može biti pojedena. Mlađ je sitna i u početku se hrani planktonom. Mekša i blago kisela voda je bitna za pravilan razvoj ikre. Mogu se mrestiti u parovima ili u grupi, do mresta dolazi u jutarnjim časovima. Kondicioniranje riba pred mrest isto je kao kod drugih vrsta, Limun tetre npr. Palmeri je jedna od najraskošnijih vrsta tetri, veoma pogodna za početnike u akvaristici, nezahtevna u ishrani i uslovima koji su joj dovoljni. Miroljubive su prema ostalim stanovnicima, a opet dovoljno čvrste da izdrže temperamet aktivnijih riba. Mnogim iskusnim akvaristima je kraljevska tetra omiljena vrsta. Očekivani životni vek im je oko 6 godina.
-
Ribe
Trichogaster Leeri (Trihogaster leri)
350,00 рсд – 500,00 рсдTrihogaster leeri (biserna guramija) ili jednostavno leri jedna je od najlepših vrsta akvarijumskih ribica koje srećemo u slatkovodnoj akvaristici. Živi u nizijskim močvarama Malezije, Tajlanda i Indonezije (na ostrvima Borneo i Sumatra). Vode u kojima nalazimo lerije su plitke, tople i bogate vegetacijom. Idealna temperatura im je od 24-30°C, pH vrednost od 6-8, i tvrdoća od 2-30 dH. Zbog ovako širokog raspona parametara kojima se mogu prilagoditi leri je nezahtevna vrsta idealna i za početnike. Biserne guramije rastu do 12cm i potreban im je akvarijum od minimum 60 litara, a više od 100 litara je naša preporuka. Telo im karakterističnog oblika za sve trihogastere, smeđe-srebrnkaste boje sa mnoštvom svetlih, plavih ili tirkiznih tačaka, poput bisera. Jedna crna linija proteže se sredinom tela od usta, preko oka sve do korena repnog peraja. Ova linija vremenom bledi kod odraslih primeraka. Stomak odraslog mužjaka je jarko narandžast, i ova boja se širi i na analno peraje. Leđno peraje je kod mužjaka izvučeno u špic, duže nego kod ženke. Pravi ukras im je i veliko analno peraje koje je poput plašta, dok je kod ženki ovo peraje mnogo manje. Svoju pravu boju dobijaju tek sa sticanjem polne zrelosti, mladi leriji su prilično neugledni i na prodajnoj veličini imaju kratka peraja i samo deo bogatstva boja odraslih. Prema najnovijoj sistematizaciji zvaničan naziv za biserne guramije je Trichopodus leeri. Azijski odgajivači razvili su tzv. balon bisernu guramiju, ribu sa iskrivljenom kičmom, koja je manja rastom. Ne vidimo potrebu za gajenjem ovako deformisanih riba, pored predivnog divljeg oblika. Akvarijum za guramije treba biti bogat biljem, kako bi se ribice ponašale prirodno. Miroljubive su po prirodi i odgovara im društvo drugih mirnih riba: različite tetre, koridorasi, duge i živorotke dobro su društvo za lerije. U prisustvu agresivnih riba ili veoma brzih plivača postaju plašljive i mnogo se kriju. Kod polno zrelih riba će dolaziti do odmeravanja snaga među mužjacima i jurenja za ženkama. Sve ovo je prilično bezazleno i retko se dešavaju povrede slabijih riba. Ni hranjenje lerija nije komplikovano, svaštojedi su i brzo prihvataju sve ponuđene kvalitetne suve hrane. Mrest je takođe veoma jednostavan, nije potrebno posebno prilagođavanje uslova. Nešto viša temperatura i dobra ishrana matičnih riba je dovoljna da mužjak napravi gnezdo od pene. Sam mrest i odgoj mladih riba sličan je kao kod Plavog Trihogastera. Broj ikri može biti i preko hiljadu. Mlađ je veoma sitna, raste neujednačeno, sklona je kanibalizmu i često se uspešno odgaji samo mali broj ribica. Trichogaster leeri je nedovoljno zastupljen kod domaćih akvarista, odrasle ribe retko se prodaju, a akvaristi koji nisu upoznati sa lepotom lerija ne odlučuju se za mlade ribice. Svi oni propuštaju da vide kako pred njihovim se pred njihovim očima mladi leriji transformišu u ribice raskošne lepote. Leri je veoma zahvalna vrsta, i ako im je obezbeđen minimum uslova mogu živeti i preko pet godina.
