Ribe

Sijamac ili sijamski algar (SAE – Siamese Algae Eater) jedan je od najomiljenijih algara u akvaristici, za razliku od drugih algara jede i crnu čupavu algu. Mladi sijamci su pogodni i za manje akvarijume, dok odraslima treba više prostora. Potiču iz jugoistočne Azije, žive u potocima i rekama, za vreme kišne sezone i u potopljenim šumama. Voda u njihovom staništu je plitka i bistra što omogućava razvoj biofilma kojim se sijamci hrane. Vegetacije nema mnogo i dno je šljunkovito. Kod kupovine ovih ribica posebno treba obratiti pažnju, jer često se u prodaji nalaze druge vrste kod kojih mlade ribe jako podsećaju na sijamce. Sijamac se karakteriše jednom crnom linijom koja se horizontalno pruža celom dužinom tela. Linija se nastavlja na rep ribe gde se sužava i završava špicem. Rubovi ove linije su nazubljeni, a iznad linije se uglavnom ne nalazi jedna svetlija linija. Pravi sijamci imaju 1 par brkova i na perajima nikada nemaju pigmenta. Dve su vrste koje se često mešaju sa sijamcem, “Lisica“-Epalzeorhynchos kallopterus i lažni sijamac – Garra cambodgiensis. Obe vrste imaju 2 para brkova i jednu svetliju, skoro zlatnu liniju iznad crne. Crna linija im je oštrih ivica. Kod kalopterusa se crna linija nastavlja na repu, ali ne završava se šiljato kao kod sijamca, i na perajima se često nalaze tragovi crne i crvene boje. Kod lažnog sijamca, na repu nema crne linije i sva peraja su žuto obojena kod starijih riba. Ako greškom kupite lažnog sijamca nećete imati većih problema, ove ribice samo nisu efikasni algari, brzo se navikavaju na suvu hranu i prestaju da čiste, nisu agresivni i ne prave probleme. Lisica ili kalopterus je često agresivna riba prema svim pripadnicima svoje vrste i svim ostalim ribama koje imaju sličan oblik tela, njihova teritorijalnost često dovede do toga da najjači primerak ubije sve slične ribe. Interesantno je da prema drugim vrstama uopšte ne pokazuje agresiju i može se čuvati i sa mnogo sitnijom ribom. Ukoliko se odlučite za lisice naselite samo jedan primerak po akvarijumu. Prema nekim autorima sijamci pripadaju vrsti Crossochelius langei, a ne siamensis. Nama akvaristima je ovo mnogo manje bitno, jer se u okviru roda nalazi nekoliko vrsta koje su sve jako slične i podjednako su dobri algari. Idealna temperatura vode im je 20 – 26 °C, pH vrednost od 6.0-7.5 i tvrdoća vode do 15 dH. Vode u kojima žive brze su i čiste, za dobro zdravlje vaših sijamaca potrebna je kvalitetna filtracija, dobar nivo rastvorenog kiseonika i odsustvo amonijaka i nitrita. Ako želite da im napravite biotopski akvarijum, upotrebite dosta oblog kamenja i potopljenih panjeva. Sijamci se lepo prilagođavaju i biljnim akvarijumima. U ishrani im preovlađuju alge, i ukoliko ih nema dovoljno ishranu im treba dopuniti sa Tetra Plecominom ili Spirulinom. Sijamci će jesti i crnu čupavu algu, ali uvek prednost daju drugim vrstama algi, čupave alge najefikasnije uklanjaju dok su one još mlade. Pogrešno je očekivati da sijamac može potpuno očistiti akvarijum od crne čupave alge, bez da se otklone uslovi koji su doveli do njenog nastanka na prvom mestu. Upotrebom blagih algicida kao što je EasyCarbo sprečavamo nastanak novih algi, dok već postojeće postepeno propadaju i sijamcima je mnogo lakše da ih eliminišu. Ponekad će sijamci jesti i različite vrste mahovine, uglavnom mlade vrhove tako da je na izvestan način trimuju. Sklonost ka jedenju mahovine značajno je veća kod vrste C. atrilimes, vrste jako slične sijamcima koja raste do 8cm. Pravi sijamac raste do 15cm i odraslim ribama potreban je akvarijum od bar 100 litara zapremine, a veće litraže su poželjne. Razlika među polovima je minimalna, polno zrele ženke imaju istaknutiji stomak od mužjaka. Još uvek nije postignut mrest u akvarijumskim uslovima. Sijamac je veoma zahvalna riba za zajednički akvarijum,nisu agresivni i mogu se kombinovati sa dosta sitnijom ribom. Veoma su dobri plivači pa im i akvarijum sa krupnijim i agesivnijim ribama nije problem, oni se lako sklone sa puta. Akvarijum sa sijamcima treba biti pokriven jer su i odlični skakači. U dobrim uslovima mogu živeti desetak godina.

Bikolor je jedna od vrsta koje svoju popularnost duguju prelepom izgledu. Veoma često ih kupuju početnici privučeni izgledom riba, nerazmišljajući o njihovim potrebama i posledicama po ostale stanovnike akvarijuma. Bikolor živi isključivo na Tajlandu, endemska je vrsta i kritično je ugrožen. Usled izlova za potrebe akvaristike, poljoprivrednog zagađenja i gubitka staništa, nekada veoma brojna populacija bikolora dovedena je do izumiranja, a bikolori se više ne mogu naći u većini staništa. Trenutni status vrste je nejasan i moguće je da je bikolor izumrla vrsta u prirodi. Svi bikolori koji se nalaze u ponudi akvarističkih prodavnica mrešteni su u velikim odgajivačnicama, verovatno uz upotrebu hormona i ribe su redovno dostupne po veoma prihvatljivim cenama. Vode u kojima živi su bistre i brze, sa peskovitim dnom i brojnim oblim kamenjem na dnu, na ovom kamenju rastu alge i mikroorganizmi kojima se bikolori hrane.U kišnoj sezoni vode se razlivaju i plave okolna područja, kultivacijom zemljišta su ove poplave sprečene i životni ciklus bikolora je ometen. Idealna temperatura je u rasponu 20 – 26 °C, pH vrednost od 6.0-8.0, i tvrdoća od 2-12 dH. Bitno je da akvarijum ima što manje organske prljavštine i azotnih jedinjenja jer bikolor potiče iz izuzetno čistih voda. Samo uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, dobro je postaviti više oblih kamenova i panjeva sa kojih će se ribe hraniti. Crna boja tela i jarko crveno repno peraje čine ih veoma atraktivnim i lako privlače pažnju akvarista. Mlade ribe koje se uglavnom prodaju pri veličini od 4-6cm žive u grupi i nisu agresivne, često su i povučene, prilično plahovite ribe. Vremenom, postoji mogućnost da će se bikolori pretvoriti u agresivne ribe koje će konstantno kidisati na sve pripadnike svoje vrste i sve ribe sličnog oblika tela, naročito na Frenatuse, Sijamce i ostale ribe dna. Ukoliko ste se odlučili za kupovinu bikolora, preporučujemo vam da kupite samo jednog, a više primeraka samo za izuzetno velike akvarijume. Rastu do 13cm i potrebna veličina akvarijuma je preko 100l. Izuzetno dobro skaču i akvarijum treba biti pokriven. Interesantno je da nema netrpeljivosti između botija i bikolora,često će se ove ribe držati zajedno u akvarijumu. Drugi stanovnici akvarijuma koji su pogodni za akvarijum sa bikolorima obuhvataju krupnije šaranske ribe i krupnije tetre. Iako se hrane algama, ove ribe nisu preterano efikasni algari, mnogo bolji izbor su Otocinklusi ili Ancistrusi. Ishranu im treba dopuniti svežim povrćem ili Spirulinom kako bi ostali vitalni. Životni vek u prirodi im je oko 15 godina, dok u akvarijumu većina bikolora usled lošeg kvaliteta vode, niskog nivoa rastvorenog kiseonika brzo podleže bolestima i ugine pre nego dostignu punu veličinu. Bikolor je prelepa riba koja zahteva nešto specifičnije uslove držanja i pažljiv izbor drugih riba sa kojima se može čuvati. Većina akvarista bi ipak trebala da se kloni bikolora. Neetičko reklamiranje ovih riba kao algara često odvrati početnike od akvaristike kao hobija. Naša je preporuka da se pre svake kupovine riba dobro informišete o vrsti koju kupujete, procenite da li imate adekvatne uslove i izbegnete nemile scene koje su česte kada se bikolori nasele u neodgovarajući akvarijum.