Ribe

Frenatus je još jedna vrsta koja svoju popularnost duguje izuzetno lepom izgledu i neobaveštenosti akvarista. Kao i druge vrste iz roda Epalzeorhynchos, Bikolor i Lisica (Kalopterus), odrasli frenatusi ponekad postaju agresivni i teritorijalni. Ova agresivnost je kod frenatusa nešto manje izražena i oni su pogodniji za zajednički akvarijum od bikolora. Još uvek je potrebno obratiti pažnju na izbor ostalih riba. Dugo godina je naziv roda bio Labeo, tek pre nekoliko godina je promenjen u Epalzeorhynchos. Poreklom je iz Tajlanda, Laosa i Kamdodže, naseljava bistre vodotokove sa peskovitim dnom i krupnim kamenjem na dnu, sa ovog kamenja frenatus skida alge i mikroorganizme kojima se hrani. Ovi vodotokovi se razlivaju i plave ravnice što je veoma bitno za životni ciklus frenatusa. Vrsta nije ugrožena poput Bikolora, ali se i njihova staništa smanjuju i brojnost im opada. Osnovna razlika u odnosu na bikolora je prisustvo crvene boje na svim perajima. Boja tela je tamna, crna ili plava, a intenzitet boje zavisi od uslova u kojima se čuvaju. Jače su obojeni kada je kvalitet vode zadovoljavajući. Mužjaci su obojeniji od ženki koje su krupnije u telu kada su polno zrele. Veoma je lep i albino varijetet koji nema pigmenta na telu. Frenatus raste do 15 cm i živi do 6 godina. Idealna temperatura je u rasponu 20 – 26 °C, pH vrednost od 6.0-8.0, i tvrdoća od 2-12 dH. Bitno je da akvarijum ima što manje organske prljavštine i azotnih jedinjenja jer frenatus potiče iz izuzetno čistih voda. Samo uređenje akvarijuma nije presudno, oblo kamenje i prisustvo potopljenog drveta doprinosi prirodnom ambijentu. Dobar protok i kvalitetna filtracija bitni su za frenatuse, jer su osetljivi na nizak nivo rastvorenog kiseonika i povećano prisustvo azotnih jedinjenja. U prirodi frenatusi žive u grupama i nisu agresivni prema svojoj vrsti, ali se u akvarijumu ponašaju drugačije i najjača jedinka često eliminiše sve ostale. Dosta su agresivni i prema drugim vrstama sličnog oblika tela, kao što su Sijamci ili Gare, nasrtajima će možda biti izloženi i Koridorasi i patuljasti ciklidi. U odnosu na bikolore frenatus je manje agresivna vrsta, bolje se prilagođava životu u zajedničkom akvarijumu, ali još uvek treba biti oprezan kod izbora riba za akvarijum sa frenatusom. Izuzetno dobro se slažu sa različitim botijama, između frenatusa i Makrakanti nema netrpeljivosti. Nisu preterano efikasni algari, i ishranu im treba dopuniti svežim povrćem, Spirulinom i sličnim tabletiranim hranama. Izuzetno dobro skaču i akvarijum treba biti pokriven.

Crna tetra spada u najnezahtevnije vrste akvarijumskih ribica. Veoma je prilagodljiva vrsta, zadovovljava se i skromnim uslovima koji se sreću u akvarijumima početnika. Dugo i uspešno se gaji kako u svetu, tako i kod nas. Često se naziva i Udovica, zbog svoje karakteristične crne boje (Black skirt tetra, Black widow tetra, eng.). Potiču iz Južne Amerike, iz basena reka Rio Paragvaj i Rio Guapore na teritoriji Brazila, Bolivije i Argentine. Crna tetra živi u malim vodotokovima, često zasenjenim bujnom vegetacijom. Temperatura vode u ovim vodama kreće se u rasponu 20-26°C, pH vrednost od 6.0 do 7.0, a tvrdoća od 5-20 dH. U akvarijumskim uslovima se crna tetra veoma lako prilagođava različitim parametrima vode, značajno van ovog opsega. Prilagodljivost je posebno naglašena kod riba gajenih u akvarijumima više generacija, a takva je većina crnih tetri koje srećemo u prodaji. Naša su preporuka za sve koji prave prve korake u svetu akvaristike, mnoge greške koje prave početnici crne tetre podnose bez posledica. Glava im je srebrnkaste boje, a iza škržnih poklopaca se nalaze dve vertikalne crne pruge. Zadnja polopvina tela postepeno prelazi u crnu boju koja zahvata leđno i analno peraje. Rep je transparentan. Selekcijom je dobijena i crna tetra bez pigmenta, koja se često naziva bela tetra. Naročito lepu boju imaju mlade ribice pre postizanja polne zrelosti, kod odraslih riba boja je nešto bleđa i kontrast nije tako izražen. Intenzitet boje zavisi od uslova u kojima se čuvaju, kada je kvalitet vode loš, boja im bledi. U pojedinim radnjama možete sresti bojene ribe ove vrste, veštačka boja se pomoću igle unosi u organizam riba, ribe se tetoviraju. Ovaj proces je veoma težak po ovako male organizme i ribe žive kratko, podležu bolestima, a koliki bol trpe tokom života možemo samo da pretpostavimo. Ove i druge bojene ribe ne nalaze se u ponudi Akvarijum Arta. Jedini način da se prekine ovo maltretiranje ribica je da akvaristi prestanu kupovati bojene primerke. Rastu do 6cm i dovoljan im je akvarijum zapremine od bar 50l. Po prirodi su jatne ribe, bolje se osećaju kada ih ima više, preporučujemo vam jato od bar 4-6 crnih tetri. Većinu vremena će provoditi na sredini akvarijuma, i treba im ostaviti slobodnog prostora za plivanje. Crna tetra je veoma miroljubiva riba koja se može kombinovati sa mnoštvom drugih vrsta. Uređenje akvarijuma skoro da ne igra nikakvu ulogu kada su crne tetre u pitanju, boje će im biti izraženije kada u akvarijumu ima dekoracije i biljaka. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane može biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Bez problema prihvataju i granulisanu hranu. Mrest crnih tetri jedan je od najlakših kada su ikrašice u pitanju. Polno zrele ženke krupnije su od mužjaka, sa izraženijim stomacima i nešto bleđom bojom. Slično kao i kod ostalih tetri do mresta dolazi u jutarnjim časovima, ikra se polaže u sitnolisnom bilju i nema roditeljske brige. Nakon što proplivaju, mlade crne tetre hrane se najsitnijom hranom. Za uspešan mrest često nije potrebno čak ni omekšati vodu. Ovu veoma zahvalnu vrstu preporučujemo većini početnika. Iskusnijim akvaristima takođe, jer se radi o vrsti koja ispunjava sredinu akvarijuma, dobro se uklapa sa velikim brojem drugih vrsta riba, a po svojoj lepoti ne zaostaje za mnogim skupljim vrstama.

Rodostomus je jedna od najomiljenijih vrsta malih haracina, miroljubiva jatna vrsta koja krasi mnoge akvarijume. Pod imenom rodostomus često se prodaju 3 veoma slične vrste: Hemigrammus rhodostomus, Hemigrammus bleheri i Petitella georgiae. Razlike među vrstama su minimalne, kako u izgledu tako i u načinu života, odnosno uslovima koji im odgovaraju. Ukoliko se crvena boja na glavi ovih riba širi iza škržnih poklopaca, u pitnju je H.bleheri, po zastupljenosti crne boje na perajima takođe je moguće odrediti pripadnost vrsti. Kod mladih riba je prilično teško pouzdano odrediti vrstu, naročito kod primeraka koji su neobojeni. Sve tri vrste odlikuju se crvenom bojom glave, srebrno belim telom i crnim prugama na repnom peraju. Telo im je oblika torpeda i dostižu dužinu od 5cm. Na našem tržištu, najčešće vrste su H. bleheri i H. rhodostomus – pravi rodostomus, u stranoj literaturi „rummy nose tetra“. Rodostomus potiče iz sliva reke Orinoko, i donjeg sliva Amazona. Žive u tamnim vodama – rečicama i njihovim pritokama. Tamna boja vode potiče od tanina koji nastaju raspadanjem organske materije, istovremeno snižavajući pH vrednost. U ovakvim vodama ima malo biljaka. Idealni uslovi za rodostomuse su: temperatura 24-27°C, pH vrednost 5.5-7.0 i tvrdoća od 2-12 dH. Ribe koje su više generacija gajene u akvarijumu prilagodljivije su na tvrđu i alkalniju, a meka i kisela voda im je potrebna samo u vreme mresta. Filtracija mora biti dobra, jer inače nezahtevne ribe, rodostomusi su prilično osetljivi na trovanje amonijakom i nitritima. Rodostomusi su jatne ribe, treba ih naseljavati u većem broju, bar 8-10 primeraka u akvarijumu. Za ovako malo jato dovoljan vam je akvarijum od 50-ak litara, u većem akvarijumu sa brojnijim jatom njihova jatna priroda će doći do izražaja. Prizor velikog jata rodostomusa koji plivaju u jednom pravcu ostavlja bez daha. Uređenje akvarijuma za rodostomuse nije od presudnog značaja, možete ih čuvati u akvarijumu koji je namešten kao južnoamerički biotop, sa mekom i kiselom vodom filtriranom preko treseta koji omekšava i boji vodu. Patuljasti ciklidi i druge vrste kojima odgovaraju ovi uslovi mogu se naseliti u takav akvarijum. Rodostomusi se odlično uklapaju i u biljni ili klasičan zajednički akvarijum, sve dok postoji dovoljno prostora za plivanje, a druge vrste nisu krupne i agresivne. Kraljevske neonke i tazbore su vrste koje se često kombinuju, i daju jako lep kontrast boje u odnosu na rodostomuse. Izuzetno su miroljubivi i treba izbegavati krupne i agresivne ribe, jer u takvim postavkama rodostomusi teško mogu izboriti za hranu i životni prostor. Par krupnijih, ali miroljubivih riba, kao što je Biserna guramija mogu biti interesantan dodatak akvarijumu. Pružaju kontrast po veličini, a jato rodostomusa će se po navici sklanjati od krupnije ribe i ostajati kompaktno. Svaštojedi su i lako se navikavaju na suvu hranu. Raznovrsna i kvalitetna ishrana je bitna za ispoljavanje boje. Lisnate hrane treba usitniti jer imaju sitna usta. Sera san, Procolour, Tetra Rubin i druge hrane su dobar izbor za ishranu rodostomusa. Polne razlike nisu izražene, nema razlike u boji i veličini tela, tek kada su ribe polno zrele kod ženki se može primetiti stomak ispunjen ikrom. Za uspešan mrest i razvoj ikre potrebni su uslovi koji su slični onima koje rodostomusi imaju u prirodi. U mekoj (1-5dH) i kiseloj (5.5-6.5pH) vodi, uz podizanje temperature rodostomusi će se mrestiti. Sam mrest i razvoj ikre veoma je sličan mrestu drugih tetri. Ikra je fotosenzitivna kao kod Kraljevske neonke, a i ostale faze razvoja su slične. Sitna mlađ se u početku hrani infuzorijom, a zatim i artemijom. Jato rodostomusa može biti jako lep dodatak mnogim akvarijumima, jrt svojim neprekidnim plivanjem u kompaktnoj grupi čine da akvarijum izgleda veći nego što stvarno jeste. Kada im se pruži i minimum uslova rodostomusi će živeti 5-6 godina.

Serpa je jedna od najčešćih vrsta tetri u akvarijumima. Svoju popularnost duguje lepoj crvenoj boji, maloj veličini i tome što se zadovoljava i prilično skromnim uslovima. U starijoj literaturi spominje se više vrsta serpe: Hyphessobrycon callistus, Hyphessobrycon serpae, Hyphessobrycon eques. Najnovija istraživanja pokazuju da se radi o jednoj vrsti riba, široko rasprostranjenoj i veoma varijabilnoj po veličini i boji. U svetu i kod nas se među akvaristima zadržao naziv serpa tetra ili jednostavno serpa. Serpa živi u većem delu Amazonskog basena i slivu reke Paragvaj koji se prostiru u Brazilu, Peruu, Boliviji, Paragvaju i Argentini. Naseljava stajaće i sporotekuće vode, male pritoke, bare i jezerca. Jata serpi se mogu naći u priobalnoj vegetaciji i između potopljenog korenja. Osnovna boja ovih ribica je narandžasto-crvena, intenzitet boje značajno varira među različitim sojevima serpi. Manje i jače obojene ribe su ranije smatrane za H.eques, a krupnije ribe sa slabijom bojom za H.callistus. Leđno i analno peraje crne su boje, sa belim rubom na analnom peraju, iza škržnih poklopaca postoji crna fleka, slična kao kod Fantoma, čija veličina i oblik mogu znatno varirati. Telo serpi je romboidnog oblika, karakterističnog za čitav rod Hyphessobrycon. Dostižu veličinu od 5cm, manji sojevi do 4cm. Selekcijom su dobijene izrazito crvene ribe, kao i šlajeri kojih u prirodi nema. Serpa se dugo i uspešno gaji i u Srbiji. Serpa je jatna riba po prirodi, veoma temperamentna i kada joj uslovi nisu odgovarajući može postati i agresivna. Po svojoj naravi veoma je slična Tetrazoni, sklona je grickanju peraja i sve ribe koje prirodno imaju velika peraja ili su šlajeri ne treba ubacivati u akvarijum sa serpama. Kada je akvarijum dovoljno veliki, a jato serpi brojno, one će svoju energiju trošiti na međusobne razmirice i podelu teritorije, mnogo manje će biti zainteresovane za ostale stanovnike akvarijuma. U malom akvarijumu se često mogu pretvoriti u pravu napast. Za jato od 10-ak serpi potrebno vam je bar 70 litara vode. Kao i kod ostalih tetri česta su odmeravanja snaga među mužjacima, oni šire svoja peraja plivajući paralelno, “trepere“ neko vreme, a zatim se obrušavaju jedan na drugoga. Manja oštećenja na perajima moguća su ponekad, ali ove ozlede se saniraju bez intervencije akvariste u roku od par dana. Veoma mirne i plahovite ribe mogu se plašiti uvek aktivnih serpi. Broj vrsta koje neće imati nikakvih problema sa ovim ribicama je veliki, i treba birati dobre plivače i izbegavati ribe velikih peraja. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, serpe jako lepo izgledaju u biljnom akvarijumu, njihova crvena boja još se više ističe naspram zelenila biljaka. Jato serpi se lepo uklapa i u biotop akvarijum, namešten sa mnogo panjeva i lišća na dnu akvarijuma, tamno obojenom vodom i prigušenim svetlom. Serpama odgovaraju veoma različiti uslovi, temperatura u rasponu 20 – 28 °C, pH vrednost od 5.0-7.5 i tvrdoća do 15 dH. Dok divljim ribama više odgovara mekša i kiselija voda, gajene serpe su već prilagođene na tvrdu vodu i više pH vrednosti. U prirodi se serpe hrane insektima i njihovim larvama, račićima, voćem i algama. Serpe će brzo prihvatiti sve vrste sušene hrane,preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Raznovrsna ishrana bitna je za vitalnost riba i njihovu lepu obojenost. Polno zrele ženke će biti krupnije od mužjaka, koji su intenzivnije obojeni. Priprema za mrest se odvija na veoma sličan način kao kod Limun tetre, sam mrest i ishrana mlađi je istovetna kao kod drugih tetri. Mlađ raste dosta neujednačeno, potrebno je sortirati mlade ribe kako ne bi došlo do kanibalizma. Čak i kod riba slične veličine dolazi do grickanja peraja ukoliko su ribe gladne ili ih je previše u malom akvarijumu. Serpa je jedna od najatraktivniji vrsta tetri, veoma prilagodljiva i nezahtevna riba. Zbog njihovog temperamenta treba obratiti pažnju kod izbora ostalih riba i preduprediti potencijalno neželjene situacije. U odgovarajućim uslovima mogu živeti oko 7 godina.