Hemigrammus Rhodostomus (Rodostomus)
250,00 рсд
Rodostomus je jedna od najomiljenijih vrsta malih haracina, miroljubiva jatna vrsta koja krasi mnoge akvarijume. Pod imenom rodostomus često se prodaju 3 veoma slične vrste: Hemigrammus rhodostomus, Hemigrammus bleheri i Petitella georgiae. Razlike među vrstama su minimalne, kako u izgledu tako i u načinu života, odnosno uslovima koji im odgovaraju. Ukoliko se crvena boja na glavi ovih riba širi iza škržnih poklopaca, u pitnju je H.bleheri, po zastupljenosti crne boje na perajima takođe je moguće odrediti pripadnost vrsti. Kod mladih riba je prilično teško pouzdano odrediti vrstu, naročito kod primeraka koji su neobojeni. Sve tri vrste odlikuju se crvenom bojom glave, srebrno belim telom i crnim prugama na repnom peraju. Telo im je oblika torpeda i dostižu dužinu od 5cm. Na našem tržištu, najčešće vrste su H. bleheri i H. rhodostomus – pravi rodostomus, u stranoj literaturi „rummy nose tetra“. Rodostomus potiče iz sliva reke Orinoko, i donjeg sliva Amazona. Žive u tamnim vodama – rečicama i njihovim pritokama. Tamna boja vode potiče od tanina koji nastaju raspadanjem organske materije, istovremeno snižavajući pH vrednost. U ovakvim vodama ima malo biljaka. Idealni uslovi za rodostomuse su: temperatura 24-27°C, pH vrednost 5.5-7.0 i tvrdoća od 2-12 dH. Ribe koje su više generacija gajene u akvarijumu prilagodljivije su na tvrđu i alkalniju, a meka i kisela voda im je potrebna samo u vreme mresta. Filtracija mora biti dobra, jer inače nezahtevne ribe, rodostomusi su prilično osetljivi na trovanje amonijakom i nitritima. Rodostomusi su jatne ribe, treba ih naseljavati u većem broju, bar 8-10 primeraka u akvarijumu. Za ovako malo jato dovoljan vam je akvarijum od 50-ak litara, u većem akvarijumu sa brojnijim jatom njihova jatna priroda će doći do izražaja. Prizor velikog jata rodostomusa koji plivaju u jednom pravcu ostavlja bez daha. Uređenje akvarijuma za rodostomuse nije od presudnog značaja, možete ih čuvati u akvarijumu koji je namešten kao južnoamerički biotop, sa mekom i kiselom vodom filtriranom preko treseta koji omekšava i boji vodu. Patuljasti ciklidi i druge vrste kojima odgovaraju ovi uslovi mogu se naseliti u takav akvarijum. Rodostomusi se odlično uklapaju i u biljni ili klasičan zajednički akvarijum, sve dok postoji dovoljno prostora za plivanje, a druge vrste nisu krupne i agresivne. Kraljevske neonke i tazbore su vrste koje se često kombinuju, i daju jako lep kontrast boje u odnosu na rodostomuse. Izuzetno su miroljubivi i treba izbegavati krupne i agresivne ribe, jer u takvim postavkama rodostomusi teško mogu izboriti za hranu i životni prostor. Par krupnijih, ali miroljubivih riba, kao što je Biserna guramija mogu biti interesantan dodatak akvarijumu. Pružaju kontrast po veličini, a jato rodostomusa će se po navici sklanjati od krupnije ribe i ostajati kompaktno. Svaštojedi su i lako se navikavaju na suvu hranu. Raznovrsna i kvalitetna ishrana je bitna za ispoljavanje boje. Lisnate hrane treba usitniti jer imaju sitna usta. Sera san, Procolour, Tetra Rubin i druge hrane su dobar izbor za ishranu rodostomusa. Polne razlike nisu izražene, nema razlike u boji i veličini tela, tek kada su ribe polno zrele kod ženki se može primetiti stomak ispunjen ikrom. Za uspešan mrest i razvoj ikre potrebni su uslovi koji su slični onima koje rodostomusi imaju u prirodi. U mekoj (1-5dH) i kiseloj (5.5-6.5pH) vodi, uz podizanje temperature rodostomusi će se mrestiti. Sam mrest i razvoj ikre veoma je sličan mrestu drugih tetri. Ikra je fotosenzitivna kao kod Kraljevske neonke, a i ostale faze razvoja su slične. Sitna mlađ se u početku hrani infuzorijom, a zatim i artemijom. Jato rodostomusa može biti jako lep dodatak mnogim akvarijumima, jrt svojim neprekidnim plivanjem u kompaktnoj grupi čine da akvarijum izgleda veći nego što stvarno jeste. Kada im se pruži i minimum uslova rodostomusi će živeti 5-6 godina.
Povezani proizvodi
-
Ribe
Xiphophorus Helleri Rubin (Ksifo rubin)
150,00 рсдKsife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.
-
Ribe
Poecilia Reticulata (Gupi)
100,00 рсд – 300,00 рсдGupi je jedna od najpopularnijih riba na svetu, koja je već dugo godina rasprostanjena u akvaristici širom sveta. Poreklom iz Južne Amerike, brzo se adaptiraju na većinu akvarijumskih uslova. Prvi put su opisane davne 1859 godine, dok u akvaristiku ulaze polovinom dvadesetok veka. Iako imaju nekoliko imena, kod nas, a i u svetu, gupi je najpopularnije. U pitanju su miroljubive ribe raznih boja. Mužjaci su manji, ali lepše obojeni od ženki. Rastu do 4cm, dok ženke mogu narasti i do 6. Lako se razmnožavaju i nisu zahtevne po pitanju uslova za čuvanje. Žive do dve godine, rado prihvataju sve vrste hrane i nisu opasne po druge stanovnike akvarijuma. Odgovara im širok dijapazon temperature, kao i parametara vode. Mogu se čuvati i u manjim akvarijumima.
-
Ribe
Otocinclus Affinis (Otocinklus)
800,00 рсдOtocinklusi su odlični čistači slatkovodnih akvarijuma. Imaju mnogo imena, ali najpoznatije je svakako – otocinklus. Iako su u pitanju algari, ne treba ih mešati sa lisicama, sijamcima i kineskim algarima, jer otocinklusi su mnogo manji i nežniji od njih. Treba ih dodati samo u već cikliran i stabilan akvarijum, jer će tako imati najveće šanse za opstanak. Vole gusto ubiljene akvarijume, što zbog skloništa, što zbog toga što više biljaka može značiti više algi kojima se oni hrane. Upravo zato je važno da akvarijum u kojem se drže bude održavan i čist, ali ne „previše čist“. Pored algi, rado jedu tablete spiruline i drugu hranu biljnog porekla. Rastu najviše do 5cm. Idealna temperatura im je 22-26C, a pH vrednost 6,8 – 7,5. Dobra filtracija i redovne izmene vode se podrazumevaju. Mogu se držati i u malim akvarijumima. Miroljubivi su, i neće smetati nijednom drugom stanovniku akvarijuma.
-
Ribe
Trichogaster Leeri (Trihogaster leri)
350,00 рсд – 500,00 рсдTrihogaster leeri (biserna guramija) ili jednostavno leri jedna je od najlepših vrsta akvarijumskih ribica koje srećemo u slatkovodnoj akvaristici. Živi u nizijskim močvarama Malezije, Tajlanda i Indonezije (na ostrvima Borneo i Sumatra). Vode u kojima nalazimo lerije su plitke, tople i bogate vegetacijom. Idealna temperatura im je od 24-30°C, pH vrednost od 6-8, i tvrdoća od 2-30 dH. Zbog ovako širokog raspona parametara kojima se mogu prilagoditi leri je nezahtevna vrsta idealna i za početnike. Biserne guramije rastu do 12cm i potreban im je akvarijum od minimum 60 litara, a više od 100 litara je naša preporuka. Telo im karakterističnog oblika za sve trihogastere, smeđe-srebrnkaste boje sa mnoštvom svetlih, plavih ili tirkiznih tačaka, poput bisera. Jedna crna linija proteže se sredinom tela od usta, preko oka sve do korena repnog peraja. Ova linija vremenom bledi kod odraslih primeraka. Stomak odraslog mužjaka je jarko narandžast, i ova boja se širi i na analno peraje. Leđno peraje je kod mužjaka izvučeno u špic, duže nego kod ženke. Pravi ukras im je i veliko analno peraje koje je poput plašta, dok je kod ženki ovo peraje mnogo manje. Svoju pravu boju dobijaju tek sa sticanjem polne zrelosti, mladi leriji su prilično neugledni i na prodajnoj veličini imaju kratka peraja i samo deo bogatstva boja odraslih. Prema najnovijoj sistematizaciji zvaničan naziv za biserne guramije je Trichopodus leeri. Azijski odgajivači razvili su tzv. balon bisernu guramiju, ribu sa iskrivljenom kičmom, koja je manja rastom. Ne vidimo potrebu za gajenjem ovako deformisanih riba, pored predivnog divljeg oblika. Akvarijum za guramije treba biti bogat biljem, kako bi se ribice ponašale prirodno. Miroljubive su po prirodi i odgovara im društvo drugih mirnih riba: različite tetre, koridorasi, duge i živorotke dobro su društvo za lerije. U prisustvu agresivnih riba ili veoma brzih plivača postaju plašljive i mnogo se kriju. Kod polno zrelih riba će dolaziti do odmeravanja snaga među mužjacima i jurenja za ženkama. Sve ovo je prilično bezazleno i retko se dešavaju povrede slabijih riba. Ni hranjenje lerija nije komplikovano, svaštojedi su i brzo prihvataju sve ponuđene kvalitetne suve hrane. Mrest je takođe veoma jednostavan, nije potrebno posebno prilagođavanje uslova. Nešto viša temperatura i dobra ishrana matičnih riba je dovoljna da mužjak napravi gnezdo od pene. Sam mrest i odgoj mladih riba sličan je kao kod Plavog Trihogastera. Broj ikri može biti i preko hiljadu. Mlađ je veoma sitna, raste neujednačeno, sklona je kanibalizmu i često se uspešno odgaji samo mali broj ribica. Trichogaster leeri je nedovoljno zastupljen kod domaćih akvarista, odrasle ribe retko se prodaju, a akvaristi koji nisu upoznati sa lepotom lerija ne odlučuju se za mlade ribice. Svi oni propuštaju da vide kako pred njihovim se pred njihovim očima mladi leriji transformišu u ribice raskošne lepote. Leri je veoma zahvalna vrsta, i ako im je obezbeđen minimum uslova mogu živeti i preko pet godina.
-
Ribe
Xiphophorus Helleri (Ksifo)
150,00 рсдKsife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.
-
Ribe
Trichogaster Trichopterus (Plavi trihogaster)
120,00 рсдTrihogasteri ili guramije spadaju među najotpornije vrste akvarijumskih ribica. Mogu se uspešno gajiti i doživeti čak osam godina u veoma skromnim uslovima. Naučno ime vrste je nedavno promenjeno u Trichopodus trichopterus. U prirodi žive u basenu reke Mekong, široko su rasprostranjene u južnoj Kini, Vijetnamu, Laosu, Kambodži, Tajlandu, Mijanmaru, Maleziji i severnoj Indoneziji. Veštački su stvorene populacije trihogastera na mnogim lokacijama širom sveta što samo govori o prilagodljivosti ovih riba. Vode u kojima žive spore su ili stajaće, plitke i bogate vegetacijom. Nalazimo ih u jezercima, močvarama, kanalima. Često migriraju u plavljena područja, šume i ravnice, a sa početkom sušne sezone vraćaju se u glavni tok. Odgovara im temperatura od 24-30°C, pH vrednost 5.5-8.5 i tvrdoća vode od 3 pa čak do 35 dH. Rastu do 15cm, u akvarijumu uglavnom do 12cm. Potreban im je akvarijum od bar 80 litara, za više primeraka i veći. Gusta vegetacija i prisustvo površinskog bilja dovodi do toga da se guramije osećaju sigurno i ponašaju prirodno. Deo akvarijuma treba ostaviti slobodnim za plivanje. Pošto su nešto veće rastom ne treba ih kombinovati sa malim ribama. Mirnije vrste barbusa, veće tetre i krupnije živorotke su, pored muljara i algara, dobar izbor. Trihogasteri su dosta temperamentni, naročito polno zreli mužjaci koji mogu biti izrazito teritorijalni pred mrest. Agresivnost se ispoljava najviše prema slabijim mužjacima i ženkama koje nisu spremne za mrest. Potrebno je obezbediti dovoljno mesta za skrivanje kako slabiji primerci ne bi postali apatični, prestali da uzimaju hranu i uginuli nakon konstantnog proganjanja. U prisustvu agresivnih vrsta ili veoma brzih riba guramije će biti plašljive i povućene ribe. Postoji nekoliko boja kod trihogastera. Divlji oblik je svetlo plave boje sa jednom crnom tačkom na sredini tela i jednom pri korenu repa, treća crna tačka je u stvari oko ribe, latinski naziv je dat po ove tri tačke. Kod odraslih riba tačke često izblede. Veoma je popularan mramorni ili cosby trihogaster, koji na telu ima nepravilne tamno-plave šare, kao i zlatni ili gold oblik. Ove dve forme se ne javljaju u prirodi, već su nastale selekcijom ribica. Guramije nisu probirljive, svaštojedi su i lako prihvataju sve vrste kvalitetne suve hrane. Mužjaci su nešto veći rastom, intenzivnije obojeni i većih peraja. Leđno peraje je izduženo, dok je kod ženki zaobljeno. Kod mladih guramija naljakše je odrediti pol po obliku leđnog peraja jer je to prva polna karakteristika koja se javlja. Mrest plavih guramija je veoma jednostavan, posebna priprema vode nije neophodna. Dominantan mužjak će na odabranom mestu napraviti penasto gnezdo, a sama izgradnja gnezda će ponekad trajati danima. Odabrana ženka će povremeno dolaziti do gnezda, da proveri napredovanje, a zatim će je mužjak pojuriti. Sam mrest se odvija ispod gnezda, i ribice će se bukvalno saviti jedna oko druge, izbscujući ikru i mleč. Tokom ovog grča obe ribe će nekoliko sekundi padati ka dnu, i nakon što se trgnu iz ovog transa, ikru koja se nije podigla ka gnezdu će mužjak pokupiti i ubaciti u gnezdo. Ovih ciklusa može biti i više od 20, a ukupan broj ikri može biti do 1200. Nakon mresta ženku treba odvojiti jer je mužjak veoma predan u odbrani gnezda, pa je može ubiti. Nakon 24-36h mlade guramije se legu, u gnezdu ostaju još 4-5 dana, a zatim počinju da traže hranu. Veoma su sitne i dugo jedu infuzoriju, kritična faza razvoja im je posle druge nedelje kada im se razvija labirint i počinju da dišu atmosferski vazduh. Tada treba sniziti nivo vode na 15cm kako se mlade ribice ne bi pogušile. Rast im je veoma neujednačen i treba ih podeliti po veličinama jer može doći do kanibalizma. Rastu veoma brzo i postaju polno zrele sa 6-8 meseci. Guramija je veoma zahvalna vrsta, otporna na promenjive uslove, lepo obojena i pogodna za zajednički akvarijum. Preporučujemo je i početnicima koji imaju nešto veće akvarijume.
