Ribe

Colisa lalia jedna je od najpopularnijih vrsta labirintovki u akvaristici. Pored toga što su kolise iz prirode jako lepo obojene, selekcijom je dobijeno nekoliko formi koje se svojim bojama mogu meriti sa ribicama koralnih grebena. Veoma su rasprostranjene u Pakistanu, Indiji i Bangladešu. Žive u plitkim vodama bogatim vegetacijom, jezercima, močvarama, kanalima za navodnjavanje i pirinčanim poljima. Trenutno važeći naučni naziv ove vrste je Trichogaster lalius, pre nekoliko godina kompletan rod Colisa preimenovan je u Trichogaster, dok su sve vrste trihogastera prebačene u rod Trichopodus. Obzirom da su imena kolisa i trihogaster odomaćena kod naših akvarista mi ćemo ih opisati pod starim nazivima. Colisa lalia raste do 7cm, ženke su nešto kraće. Divlje ribe su crvene boje sa dijagonalnim plavim linijama, ovo je boja mužjaka dok su ženke neugledne smeđe boje, ponekad sa tragovima crvene i plave boje na telu. Leđno i analno peraje je dugačko, pružaju se sve do repnog peraja. Grudna peraja su končasta i bitan su taktilni organ, kolise se često mogu videti kako svojim perajima opipavaju po akvarijumu ili pomoću njih komuniciraju međusobno. Telo im je veoma visoko i ovalnog oblika. Pored divlje forme postoje još i plave kolise, neon plave, neon crvene i sunset ili flame kolise. Većina kolisa dolazi nam od azijskih odgajivača koji su i razvili sve postojeće varijetete. Odgajene kolise bolje su prilagođene na tvrđu vodu i višu pH vrednost od divljih srodnika. Idealna im je temperatura 22 – 27°C, pH vrednost 6.0-7.5 i tvrdoća do 18 dH. Miroljubive su po prirodi i mogu se čuvati sa značajno sitnijim ribicama. Nisu zahtevne, pa su idealni stanovnici zajedničkog akvarijuma. Lepo se kombinuju sa svim tetrama, razborama i sličnim mirnim ribama. Akvarijum sa kolisama treba biti bez snažnog protoka koji im ne odgovara, sa dosta biljaka i dekorativnih elemenata. Bar jedan deo površine akvarijuma treba biti slobodan jer kao i sve labirintovke koriste atmosferski vazduh za disanje. Treba biti obazriv kod upotrebe različitih aerosola u blizini akvarijuma jer im mogu naštetiti više nego drugim ribicama. Često se u prodaji nalaze isključivo mužjaci. Pored toga što su mnogo atraktivniji od ženki, mužjaci mogu postati teritorijalni kada su u akvarijumu prisutne i ženke. Za čuvanje oba pola preporučuje se veći akvarijum sa dovoljno mesta za skrivanje. Colisa lalia je svaštojed i rado prihvataju suvu hranu poput Sera GVG mix, Sera san ili Tetra Pro Colour. Mrest kolisa isti je kao kod Trihogastera, izgradnja penastog gnezda na površini uz upotrebu plivajućih biljaka prethodi samom polaganju ikri koje je veoma interesantno. Broj ikri je veliki, 600-800 potpuno providnih ikri će biti položeno u mrestu. Mužjak će preuzeti brigu o gnezdu, popravljati ga, vraćati ispale ikre i braniti od drugih riba. Mlađ se leže u roku od 36h i još nekoliko dana apsorbuje žumance. Mužjak se može ostaviti sa mladima nekoliko dana jer ih neće dirati. Tek izlegle kolise veoma su sitne i dugo se hrane infuzorijom. Mlade ribe prelaze na disanje pomoću labirinta nakon dve nedelje i tada nivo vode treba sniziti kako bi im se olakšalo uzimanje vazduha. Životni vek kolisa je do 4 godine.

Pigmejac je najmanja vrsta koridorasa, i kao takav pogodan je za veoma male, tzv. nano akvarijume. Poreklom je iz basena Rio Madeira u Brazilu, gde živi u malim vodotokovima i plavnim područjima, često se velika jata mogu naći u priobalnoj vegetaciji i uz korenje drveća. Sa maksimalnom dužinom od 32mm jedna je od najmanjih ribica u akvaristici. Od većine drugih koridorasa razlikuje se i po obliku tela koje je vitkije i izduženije, prilagođenije slobodnom plivanju više nego konstantnom boravku na dnu. Mužjaci pigmejaca su kao i kod drugih muljara manji od ženki. Telo im je srebrnkasto i celom dužinom tela se proteže crna linija po sredini, od usta do repa. Od C.hastatusa se razlikuje prisustvom crne linije, a od Habrosusa srebrnom bojom tela. Idealna temperatura za čuvanje pigmajaca je 20 – 26 °C, pH vrednost od 6-7,5 i tvrdoća od 2-15dH. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, ali će se pigmejci najsigurnije osećati u amazonskom biotop akvarijumu sa tamnom vodom, dosta granja i lišća. Posebno efektno je naseliti veliko jato pigmejaca u biljni akvarijum, gde će jatna priroda ovih riba posebno doći do izražaja. Njihova jata su jako kompaktna i pigmejci na okupu pružaju utisak da je akvarijum mnogo veći od svoje stvarne zapremine. Preporučujemo da broj pigmejaca bude od 10-ak pa naviše, jer se ove male ribe neće ni primećivati kada ih je malo. Sve male jatne ribe dobro su društvo pigmejcima, Razbora espei, Kraljevska neonka, Mikrorazbora i druge slične ribice lepo će se uklopiti kako u malim, tako i u velikim akvarijumima. Kozice su isto dobar izbor jer pigmejci neće dirati podmladak šrimpova. Kao i svi drugi koridorasi, pigmejci hranu pronalaze pretražujući podlogu, često se smatraju čistačima jer će ukloniti svu nepojedenu hranu iz akvarijuma. Koridorasi ne stružu alge i ne hrane se izmetom drugih riba. Kada je u akvarijumu mnogo brzih i proždrljivih riba često ostanu gladni i potrebno ih je ciljano hraniti, koristiti hranu koja brzo tone kao što je Sera Discus granulat, Tetra Min granulat ili tabletirane hrane poput Tetra waffer mix. Sa posebnim apetitom će jesti živu i smrznutu hranu, naročito crve i larve kojima se hrane u prirodi. Kod upotrebe žive hrane posebnu pažnju treba obratiti na poreklo jer je ona čest uzrok različitih bolesti. Ove ribice su aktivne noću, hraniti se mogu i kad se ugase svetla na akvarijumu, tako sprečavamo da se ostale ribe prejedu, a koridorasi ostanu gladni. Kod pigmejaca treba obratiti pažnju na veličinu hrane koja se koristi, jer ove minijaturne ribe imaju mala usta. Ove ribice se mreste slično kao i drugi muljari, broj ikri je manji, do 100. Mlađ je sitna i treba im prilagoditi veličinu hrane, duže vremena ih treba hraniti Artemijom. Pigmejac retko dira ikru i mlađ, pa je uspešan mrest moguć u vrsnom akvarijumu sa jatom pigmejaca. Od svih patuljastih koridorasa pigmejac je najčešći stanovnik malih akvarijuma, i naša su preporuka svim akvaristima koje interesuju minijaturne ribe.

Sijamac ili sijamski algar (SAE – Siamese Algae Eater) jedan je od najomiljenijih algara u akvaristici, za razliku od drugih algara jede i crnu čupavu algu. Mladi sijamci su pogodni i za manje akvarijume, dok odraslima treba više prostora. Potiču iz jugoistočne Azije, žive u potocima i rekama, za vreme kišne sezone i u potopljenim šumama. Voda u njihovom staništu je plitka i bistra što omogućava razvoj biofilma kojim se sijamci hrane. Vegetacije nema mnogo i dno je šljunkovito. Kod kupovine ovih ribica posebno treba obratiti pažnju, jer često se u prodaji nalaze druge vrste kod kojih mlade ribe jako podsećaju na sijamce. Sijamac se karakteriše jednom crnom linijom koja se horizontalno pruža celom dužinom tela. Linija se nastavlja na rep ribe gde se sužava i završava špicem. Rubovi ove linije su nazubljeni, a iznad linije se uglavnom ne nalazi jedna svetlija linija. Pravi sijamci imaju 1 par brkova i na perajima nikada nemaju pigmenta. Dve su vrste koje se često mešaju sa sijamcem, “Lisica“-Epalzeorhynchos kallopterus i lažni sijamac – Garra cambodgiensis. Obe vrste imaju 2 para brkova i jednu svetliju, skoro zlatnu liniju iznad crne. Crna linija im je oštrih ivica. Kod kalopterusa se crna linija nastavlja na repu, ali ne završava se šiljato kao kod sijamca, i na perajima se često nalaze tragovi crne i crvene boje. Kod lažnog sijamca, na repu nema crne linije i sva peraja su žuto obojena kod starijih riba. Ako greškom kupite lažnog sijamca nećete imati većih problema, ove ribice samo nisu efikasni algari, brzo se navikavaju na suvu hranu i prestaju da čiste, nisu agresivni i ne prave probleme. Lisica ili kalopterus je često agresivna riba prema svim pripadnicima svoje vrste i svim ostalim ribama koje imaju sličan oblik tela, njihova teritorijalnost često dovede do toga da najjači primerak ubije sve slične ribe. Interesantno je da prema drugim vrstama uopšte ne pokazuje agresiju i može se čuvati i sa mnogo sitnijom ribom. Ukoliko se odlučite za lisice naselite samo jedan primerak po akvarijumu. Prema nekim autorima sijamci pripadaju vrsti Crossochelius langei, a ne siamensis. Nama akvaristima je ovo mnogo manje bitno, jer se u okviru roda nalazi nekoliko vrsta koje su sve jako slične i podjednako su dobri algari. Idealna temperatura vode im je 20 – 26 °C, pH vrednost od 6.0-7.5 i tvrdoća vode do 15 dH. Vode u kojima žive brze su i čiste, za dobro zdravlje vaših sijamaca potrebna je kvalitetna filtracija, dobar nivo rastvorenog kiseonika i odsustvo amonijaka i nitrita. Ako želite da im napravite biotopski akvarijum, upotrebite dosta oblog kamenja i potopljenih panjeva. Sijamci se lepo prilagođavaju i biljnim akvarijumima. U ishrani im preovlađuju alge, i ukoliko ih nema dovoljno ishranu im treba dopuniti sa Tetra Plecominom ili Spirulinom. Sijamci će jesti i crnu čupavu algu, ali uvek prednost daju drugim vrstama algi, čupave alge najefikasnije uklanjaju dok su one još mlade. Pogrešno je očekivati da sijamac može potpuno očistiti akvarijum od crne čupave alge, bez da se otklone uslovi koji su doveli do njenog nastanka na prvom mestu. Upotrebom blagih algicida kao što je EasyCarbo sprečavamo nastanak novih algi, dok već postojeće postepeno propadaju i sijamcima je mnogo lakše da ih eliminišu. Ponekad će sijamci jesti i različite vrste mahovine, uglavnom mlade vrhove tako da je na izvestan način trimuju. Sklonost ka jedenju mahovine značajno je veća kod vrste C. atrilimes, vrste jako slične sijamcima koja raste do 8cm. Pravi sijamac raste do 15cm i odraslim ribama potreban je akvarijum od bar 100 litara zapremine, a veće litraže su poželjne. Razlika među polovima je minimalna, polno zrele ženke imaju istaknutiji stomak od mužjaka. Još uvek nije postignut mrest u akvarijumskim uslovima. Sijamac je veoma zahvalna riba za zajednički akvarijum,nisu agresivni i mogu se kombinovati sa dosta sitnijom ribom. Veoma su dobri plivači pa im i akvarijum sa krupnijim i agesivnijim ribama nije problem, oni se lako sklone sa puta. Akvarijum sa sijamcima treba biti pokriven jer su i odlični skakači. U dobrim uslovima mogu živeti desetak godina.