Theodoxus Danubialis (Dunavska nerita)
100,00 рсд
Dunavske nerite su mali puževi, srodnici krupnijih Nerita poreklom iz naših voda. Rasprostranjeni su u čitavoj Evropi i nalazimo ih u slivu Dunava. Ime vrste u prevodu sa latinskog znači „božji dar Dunavu“. U Nemačkoj, Austriji i Češkoj njihova populacija je ugrožena usled zagađenja, dok se u ostalim zemljama ne nalaze na spisku ugroženih vrsta. Ponekad se u grupi dunavskih nerita mogu pronaći drugi puževi iz istog roda, Teodoxus fluviialitis i Teodoxus exinus, vrste veoma slične dunavskoj neriti. Kao i drugi predstavnici familije Neritidae, među akvaristima je dunavska nerita omiljena jer se hrani isključivo algama i biofilmom, dok akvarijumske biljke ne dira. Ovi puževi su malog rasta, odrasle nerite su prečnika do 13 mm. Imaju karakterističnu cik-cak šaru na kućici. Osnovna boja oklopa je bela, dok su šare tamne. Boja šara dosta varira, njihov prečnik takođe. Nama su posebno lepog izgleda puževi potpuno bele kućice, čije šare imaju tamno ljubičastu nijansu. Dunavska nerita dobro podnosi akvarijumske uslove, treba obratiti pažnju da ih ne izlažete suviše naglim promenama uslova u kojima žive. Kada se ubacuju u biljni akvarijum kod koga se dodaje CO2, snizite njegovu koncentraciju dok se puževi ne prilagode. Kao i ostali mekušci, osetljivi su na prisustvo teških metala i hlora u vodi, prilikom sipanja vode u akvarijum treba je tretirati Aquatanom. Kvalitetna filtracija i dobar nivo rastvorenog kiseonika odgovaraju svim stanovnicima akvarijuma, ne samo puževima. Dobar izvor kalcijuma je bitan za dunavske nerite kako bi mogle izgraditi svoju kućicu, kod veoma mekih voda sa visokom koncentracijom ugljen-dioksida, ph može biti veoma nizak i to dovodi do oštećenja. Pri KH vrednosti od 4-5 i GH oko 10, uslovima koji se sreću u većini biljnih akvarijuma, dunavska nerita neće imati problema sa izgradnjom ljušture. U akvarijumu sa dunavskim neritama treba izbegavati vrste kojima mogu postati plen, puževe ubice i različite vrste botija. Sa ostalim vrstama ribica, kozicama i drugim puževima dunavska nerita neće imati problema. Ovi puževi su razdvojenih polova, a pol je moguće odrediti po obliku plašta. Za razliku od velikih Nerita nije im potrebna slana voda za razvoj. Plivajuća larva ne postoji, već se kompletan razvoj odvija u okviru kapsule sa jajima. Kapsula se sastoji od velikog broja jaja, samo jedno je oplođeno i iz njega se razvija larva koja se hrani preostalim jajima. Kompletan razvoj unutar kapsule traje 1-2 meseca. Potpuno formirani puževi izlaze iz kapsule. Polnu zrelost dostižu sa godinu dana, a životni vek im je oko 3 godine. U prirodi se razmnožavaju od Aprila do Oktobra, dok će u akvarijumu polagati jaja čitave godine. Nema opasnosti da se nekontrolisano namnože poput barskih puževa ili malezijaca, njihov broj je ograničen količinom algi u akvarijumu koje su im jedina hrana. Za razliku od većine stanovnika akvarijuma, dunavska nerita stanovnik je i naših voda. Veoma je korisna vrsta koja nam olakšava održavanje akvarijuma jedući alge. Naročito su pogodne za male akvarijume gde bi velike vrste puževa delovale neprirodno.
Nema na zalihama