Ribice i biljke

Tylomelania je rod slatkovodnih puževa poreklom iz Sulavezija (nekadšnji Celebes). Na ovom ostrvu neobičnog oblika postoji nekoliko jezera koja su karakteristična po svojoj mekoj i baznoj vodi. Veliki broj endemskih vrsta kozica, puževa i riba se poslednjih godina uključuju u akvaristiku. Mnogi od ovih organizama nisu čak ni klasifikovani od strane naučnika ,već u prodaju dolaze sa različitim nazivima, imenom lokaliteta i sl. Puževi roda Tylomelania su veoma interesantni akvaristima, za razliku od drugih egzotičnih puževa (Brotia sp.npr.) veoma se dobro prilagođavaju životu u akvarijumu, nisu zahtevni i redovno se razmnožavaju. Veći broj vrsta se može naći u priobalnim vodama Sulawesi jezera gde uglavnom obitavaju na dnu. Podjednako su brojni na mestima sa peščanim i kamenitim dnom. Ono što ih izdvaja od ostalih vrsta puževa je njihov atraktivan izgled, sve vrste Tylomelania plene svojom pojavom. Njihova kućica je koničnog oblika, veličina im varira od 2-12 cm, kod pojedinih vrsta kućica je glatka dok je kod drugih izrazito reljefna. Stopalo je definitivno ono što ih čini posebno atraktivnim, njegova boja može biti crna, crna sa tačkama različite boje, žute, narandžaste ili crvene. Otkriće novih vrsta sa drugih boja je vrlo verovatno. Sitne oči se nalaze u osnovi dugačkih pipaka. Operkulum ne zatvara u potpunosti otvor kućice. Sulavezi puževi su prilagodljivi i otporni organizmi kada im je minimum uslova zadovoljen. U njihovom slučaju je to obavezno bazna voda, koja ne mora biti meka kao u nihovom prirodnom staništu već može imati veću karbonatnu tvrdoću, ovakve vode nalazimo u većini mesta u Srbiji. Temperatura treba biti nešto viša, u rasponu od 26-30°C. Tylomelania nije tolerantna na so u vodi, ovi puževi su isključivo slatkovodni. U kiseloj vodi dolazi do gubitka kalcijuma iz organizma i kućice, postaju manje aktivni, a mogu i uginuti ukoliko ovakvi uslovi traju duže vremena. Ishrana Tylomelania nije komplikovana, rado prihvataju različite vrste suve hrane na biljnoj osnovi, tablete Spiruline i različite granulate. Jedu alge sa stakla i dna akvarijuma, a na akvarijumskom bilju ih nećete često videti jer su suviše teški da bi se kretali po listovima. Dodatak svežeg i barenog povrća je dobrodošao, rado će jesti blitvu, spanać, tikvice i krastavac. Po naravi su miroljubivi i mogu se kombinovati sa velikim brojem organizama. Treba izbegavati vrste koje se hrane puževima kao što su Botije i krupne agresivne vrste riba koje inače ugrožavaju puževe. Krupnije vrste zahtevaju veće akvarijume, od minimum 60-ak litara, dok će manjim biti dovoljno i 40 litara. Postavka nije od nekog značaja, podjednako se uspešno gaje u različitim tipovima akvarijuma. Puževi koji nam dolaze direktno iz divljine sklanjaju se sa jakog svetla i traže tamnije delove akvarijuma. Već prva generacija rođena u akvarijumu gubi ovaj poriv i nema bilo kakvu odbojnost prema svetlu. Razmnožavanje Tylomelania se često dešava kod primeraka držanih u dobrim uslovima. Nema potrebe za bilo kakvim intervencijama od strane akvariste. Polovi su odvojeni, ženka poseduje reprodukcionu kesu u kojoj se razvijaju mladi puževi. Jaje u kome se pužić nalazi ženka će položiti i ubrzo dolazi do izleganja. Mladi puževi su verna kopija odraslih, veličine od nekoliko mm do 1,5cm, zavisno od vrste. Broj mladih je mali. Usled transporta,koji predstavlja stres za ženku, često dolazi do izbacivanja jaja neposredno po unošenju u akvarijum, na iznenađenje i radost akvariste. Naša iskustva u Akvarijum Artu sa Tylomelania puževima su jako pozitivna, oni su manje zahtevni od mnogih poznatijih vrsta, svakako atraktivniji, a obradovali su nas i podmlatkom. Pored vrsta koje su već u ponudi, potrudićemo se da nabavimo i ređe Sulavezi puževe.