Ribice i biljke
-
Biljke
Alternanthera Reineckii Mini
400,00 рсдAlternanthera reineckii Mini je umanjena verzija jedne od najpoznatijih akvarijumskih sorti – biljaka iz porodice Alternanthera. Karakterišu je kompaktnost i srednje-sporija stopa rasta. Izuzetno je pogodna za male akvarijume ili kao podloga prvog plana u akvarijumima većeg kapaciteta. Činjenica da je reč o minijaturnoj biljci, čija visina dostiže od 5 do 10cm, a širina između 10 i 20cm, ne znači da je ona laka i za održavanje. Naprotiv, veoma je zahtevna kada je reč o osvetljenju (0,50 vati po litru) kao i kada je reč o CO2 (6-14mg po litru). Međutim, uz pomoć nege i pažljivog doterivanja moguće je da u svom akvarijumu kreirate bogat crveno-ljubičasti tepih koji će od Vas zahtevati redovno podrezivanje kako bi se zadržale potrebna visina i gustina.
-
Biljke
Alternanthera Reineckii Pink
500,00 рсдUkoliko tragate za biljkom koja će biti potpuni kontrast zelenilu unutar Vašeg akvarijuma, onda je Alternanthera reinickii „Pink“ idealan izbor. U slučaju da je posadite u vidu grupe unutar akvarijuma, budite sigurni da će njeno crvenskasto stablo, sa crvenkasto braon listovima, obogatiti kolorit vašeg akvarijuma. Mekana ili slabo kisela voda, podloga bogata hranljivim materijama kao i dodavanje CO2 ili hemijskih preparata, koji se koriste za poboljšani rast, doprineće tome da vaša Alternanthera reineckii rosaefolia, poreklom iz Južne Amerike, opravda titulu jedne od najlepših biljaka u akvarsitici. Iako spada u grupu manje zahtevnih primeraka iz porodice Alternanthera, ipak je potrebno da se pobrinete za njen uzgoj. S obzirom na to da stabljika ume da dosegne visinu i do 50cm (minimum je 25cm) poželjno je da bude zasađena u pozadinskom planu vašeg akvarijuma ili sa njegovih bočnih strana, a u svakom slučaju postavlja se kao jedna od centralnih tačaka akvarijuma. Važna stavka koja se tiče ove biljke jeste i osvetljenje. Na njega posebno treba obratiti pažnju prilikom sađenja u akvarijumu jer je neophodno da biljka bude direktno ispod izvora svetlosti kako njeni donji listovi ne bi gubili na vitalnosti i lepoti. Dobro osvetljenje, naravno, i ubrzava rast biljke, sprečava njeno odmuranje i podstiče je da se njeni raskošni listovi okreću prema svojoj crvenoj, atraktivnijoj, strani. Snažni listovi, koji su i inače karaktersitični za biljke iz ove porodice, otporni su na napade riba i puževa, ali dodatne mere opreza ipak treba preduzeti po pitanju algi koje bi mogle da se pojave na površini lista. Što se tiče razmnožavanja, uputstvo je krajnje jednostavno: gornji deo biljke se odseca makazama i sadi se u podlogu. Zatim se na matičnom stablu u relativno kratkom roku pojavljuju novi izdanci koje treba pustiti da slobodno plutaju do trenutka kada ne korenje proklija, nakon čega ga treba zasaditi na mesto koje ste odredili unutar akvarijuma.
-
Biljke
Alternanthera Reineckii Purple
500,00 рсдAlternanthera reineckii Purple, lepotica poreklom iz Južne Amerike čija stabljika raste u opsegu od 2-40cm, krase listovi koji su sa gornje strane zagasito crvene a sa donje ružičaste boje, tako da nije nimalo čudno što je u okviru svoje porodice ponela nadimak „Purple“. Blistavost njenog kolora direktno je povezana sa količinom svetlosti koju dobija, tako da se za njeno uzgajanje preporučuje snažan intenzitet svetlosti koji se ne zadržava samo na površini već prodire u dubine akvarijuma. Biljka će u tom slučaju izgledati ne samo atraktivnije već će se pravilnije i razvijati. Kao i u slučaju mnogih drugih biljaka iz njene porodice, i njoj najviše odgovaraju mekana ili slabo kisela voda i podloga bogata hranljivim materijama. Dodavanje CO2 i hemijskih preparata koji pospešuju rast. Idealno mesto na koje je možete posaditi jeste zadnji deo akvarijuma. Za razmnožavanje ove biljka važe pravila koja se tiču i ostalih biljaka iz porodice Alternanthera.
-
Ribe
Ancistrus Albino
250,00 рсдAncistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.
-
Ribe
Ancistrus Cirrhosus
150,00 рсд – 1.200,00 рсдAncistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.
-
Ribe
Ancistrus LDA16
250,00 рсдAncistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.
-
Ribe
Ancistrus slajer
450,00 рсдAncistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.
-
Ribe
Ancistrus Super Red
350,00 рсдAncistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.
-
Biljke
Anubias Barteri Nana Petite
500,00 рсдAnubias sp. ‘Petite’ je biljka nastala usled mutacije u odgajivacnicama Singapura. Veoma sporo raste, ispod 5cm visine i ne vecim rizomom od 5-10 cm. Do izrazaja dolazi kada se stavlja uz kamen ili koren drveta ili prilikom vezivanja za iste. Idealna je kao dekorativna biljka za manje akvarijume
Poreklo: Singapur
Brzina rasta: Spora
Visina: 3,0-5,0 cm
Širina: 3,0 – 8,0 cm
Zahtevnost: Nezahtevna
Svetlost: Umereno
CO2: Umereno 6-14 mg/L. U slucaju jaceg osvetljenja 15-25 mg/L.
Mesto sađenja: Prednji plan
-
Biljke
Anubias Barteri Var Nana
300,00 рсд – 1.000,00 рсдAnubias barteri var nana, poreklom iz Kameruna, je mala, atraktivna biljka koja uspeva u svim uslovima. Visina koju dostiže iznosi između 5-10cm, sa rizomom od 10-15cm (a ponekad i više). Prilikom kupovine naročito je važno proveriti rizom ove biljke – ukoliko on nije u idealnom stanju, biljka posle izvesnog vremena može početi da truli. Anubias barteri var. Nana spada u red spororastućih biljaka, često cveta pod vodom (žuti cvet sa belim laticama koji svojim oblikom podseća na klip kukuruza), a listovi joj traju i po nekoliko godina. Najbolje rezultate daje ukoliko je vežete za kamen, panj ili na koren nekog stabla unutar akvarijuma. Sadi se u senci neke više biljke ili u senci dekoracije tako što se koncem vezuje za odabranu akvarijumsku osnovu. Konac će vremenom istruliti, a korenje će se prihvatiti za odabranu površinu. Ukoliko je postavljena na dno akvarijuma, treba povesti računa da rizom ne bude pokriven kako bi se sprečilo truljenje, a nije preporučljivo izlagati je direktnom svetlu budući da tada dolazi do pojave algi na starijim listovima. Zbog svog jednostavnog razmnožavanja (prostim deljenjem matične biljke), ali i zbog svog dekorativnog izgleda, spada u red nezaobilaznih biljaka za sve tipove akvarijuma, a biljojedne ribe je zaobilaze. Anubias barteri nana najbolje uspeva u akvarijumima sa čistom vodom (tvrdom ili mekom) u kojima se vrši redovna zamena, čime se ujedno sprečava i pojava končastih algi na njenim jakim, zelenim listovima. Idealna temperatura koja joj odgovara kreće se u rasponu od 22-30c.
Poreklo: Kamerun
Brzina rasta: Spora
Visina: 5,0 – 15,0 cm
Širina: 8,0 – 12,0 cm
Zahtevnost: Nezahtevna
Svetlost: Slabo
CO2: 3,0 – 5,0 mg/l
Mesto sađenja: Kači se na dekoraciju -
Biljke
Anubias Barteri var Nana Pangolino
500,00 рсдAnubias nana Pangolino je jedna od redjih biljaka na trzistu, mozda i najsitnija nana na svetu. Ima male ostre listove, tamno zelene boje. Po pitanju rasta same biljke ne razlikuje se mnogo od standardne nane, osim sto veoma sporo raste. Ova patuljasta biljka primenu je nasla u dekoraciji kod nano akvarijuma. Koren joj je veoma mali stoga je idealna sa vezivanje na panj ili kamen.
Poreklo: Dennerle odgajivacnica bilja
Brzina rasta: Veoma spora
Visina: 3,0 cm
Širina: 3,0 -5,0 cm
Zahtevnost: Nezahtevna
Svetlost: Umereno
CO2: Umereno 6-14 mg/L. U slucaju jaceg osvetljenja 15-25 mg/L.
Mesto sađenja: Prednji plan
-
Biljke
Anubias Barteri var Nangi
700,00 рсдAnubias barteri var Nangi , je prvi put uzgajana na Floridi 1986 Godine. Mala atraktivna biljka koja uspeva u svim uslovima. Visina koju dostiže iznosi između 5-10cm, sa rizomom od 10-15cm (a ponekad i više). Prilikom kupovine naročito je važno proveriti rizom ove biljke – ukoliko on nije u idealnom stanju, biljka posle izvesnog vremena može početi da truli. Anubias barteri var. Nangi spada u red spororastućih biljaka, često cveta pod vodom (žuti cvet sa belim laticama koji svojim oblikom podseća na klip kukuruza), a listovi joj traju i po nekoliko godina. Najbolje rezultate daje ukoliko je posadite na kamen, panj ili na koren nekog stabla unutar akvarijuma.
Sadi se u senci neke više biljke ili u senci dekoracije tako što se koncem vezuje za odabranu akvarijumsku osnovu. Konac će vremenom istruliti, a korenje će se prihvatiti za odabranu površinu. Ukoliko je postavljena na dno akvarijuma treba povesti računa da rizom ne bude pokriven kako bi se sprečilo truljenje, a nije preporučljivo izlagati je direktnom svetlu budući da tada dolazi do pojave algi na starijim listovima.
Zbog svog jednostavnog razmnožavanja (prostim deljenjem matične biljke) ali i zbog svog dekorativnog izgleda, spada u red nezaobilaznih biljaka za sve tipove akvarijuma, a biljojedne ribe je zaobilaze. Anubias barteri nana najbolje uspeva u akvarijumima sa čistom vodom (tvrdom ili mekom) u kojima se vrši redovna zamena, čime se ujedno sprečava i pojava končastih algi na njenim jakim, zelenim listovima. Idealna temperatura koja joj odgovara kreće se u rasponu od 22-30c.
Poreklo: Uzgojna vrsta
Brzina rasta: Spora
Visina: 5,0 – 15,0 cm
Širina: 8,0 – 12,0 cm
Zahtevnost: Nezahtevna
Svetlost: Slabo
CO2: 3,0 – 5,0 mg/l
Mesto sađenja: Kači se na dekoraciju -
Biljke
Anubias Gigantea
1.200,00 рсдAnubias Gigantea pronadjena je davne 1920 na Gvineji, mozemo je jos naci i u zemljama Zapadne afrike. Visina koju dostiže iznosi između 5-10cm, sa rizomom od 90-100cm. Prilikom kupovine naročito je važno proveriti rizom ove biljke – ukoliko on nije u idealnom stanju, biljka posle izvesnog vremena može početi da truli. Anubias Gigantea spada u red spororastućih biljaka, listovi joj traju i po nekoliko godina. Najbolje rezultate daje ukoliko je posadite na kamen, panj ili na koren nekog stabla unutar akvarijuma.
Sadi se tako što se koncem vezuje za odabranu akvarijumsku osnovu. Konac će vremenom istruliti, a korenje će se prihvatiti za odabranu površinu. Ukoliko je postavljena na dno akvarijuma treba povesti računa da rizom ne bude pokriven kako bi se sprečilo truljenje, a nije preporučljivo izlagati je direktnom svetlu budući da tada dolazi do pojave algi na starijim listovima.
Zbog svog jednostavnog razmnožavanja (prostim deljenjem matične biljke) ali i zbog svog dekorativnog izgleda, spada u red nezaobilaznih biljaka za sve tipove akvarijuma, a biljojedne ribe je zaobilaze. Anubias Gigantea najbolje uspeva u akvarijumima sa čistom vodom (tvrdom ili mekom) u kojima se vrši redovna zamena, čime se ujedno sprečava i pojava končastih algi na njenim jakim, zelenim listovima. Idealna temperatura koja joj odgovara kreće se u rasponu od 22-30c.
Poreklo: Gvineja, Zapadna Afrika
Brzina rasta: Spora
Visina: 90-100 cm
Zahtevnost: Nezahtevna
Svetlost: Slabo
CO2: 3,0 – 5,0 mg/l
Mesto sađenja: Kači se na dekoraciju -
Biljke
Anubias Lancelota
700,00 рсдAnubias Lancelot, poreklom iz Zapadne Afrike, je mala, atraktivna biljka koja uspeva u svim uslovima. Visina koju dostiže iznosi između 5-10cm, sa rizomom od 10-15cm (a ponekad i više). Prilikom kupovine naročito je važno proveriti rizom ove biljke – ukoliko on nije u idealnom stanju, biljka posle izvesnog vremena može početi da truli. Anubias Lancelot spada u red spororastućih biljaka, listovi joj traju i po nekoliko godina. Najbolje rezultate daje ukoliko je posadite na kamen, panj ili na koren nekog stabla unutar akvarijuma.
Sadi se u senci neke više biljke ili u senci dekoracije tako što se koncem vezuje za odabranu akvarijumsku osnovu. Konac će vremenom istruliti, a korenje će se prihvatiti za odabranu površinu. Ukoliko je postavljena na dno akvarijuma treba povesti računa da rizom ne bude pokriven kako bi se sprečilo truljenje, a nije preporučljivo izlagati je direktnom svetlu budući da tada dolazi do pojave algi na starijim listovima.
Zbog svog jednostavnog razmnožavanja (prostim deljenjem matične biljke) ali i zbog svog dekorativnog izgleda, spada u red nezaobilaznih biljaka za sve tipove akvarijuma, a biljojedne ribe je zaobilaze. Anubias Lancelot najbolje uspeva u akvarijumima sa čistom vodom (tvrdom ili mekom) u kojima se vrši redovna zamena, čime se ujedno sprečava i pojava končastih algi na njenim jakim, zelenim listovima. Idealna temperatura koja joj odgovara kreće se u rasponu od 22-30c.
Poreklo: Zapadna Afrika
Visina: 15-20 Cm
pH: 6.0 – 9.0
Zahtevnost: Lako
Svetlo: Slabo
CO2: 3,0 – 5,0 mg/l
Mesto sađenja: Kači se na dekoraciju
-
Biljke
Anubijas Nana Pinto
1.700,00 рсдAnubijas Nana Pinto je upečatljiv primer veštačke selekcije. Ova sorta je stvorena od strane ljudi i stvorena nakon mnogo generacija. Biljke sa zadivljujućim belo-zelenim šarama birane su i razmnožavane tokom godina da bi se stvorio Anubias Nana Pinto koji imamo danas. Ovi obrasci su uzrokovani nedostatkom zelenih pigmenata, hlorofila, u određenim delovima lista.
Obrasci su jedinstveni za svaki list i za svaku biljku, bez dva ista. U poređenju sa drugim vrstama Anubias, Anubias Nana Pinto raste sporije. Preporučuje se svetlost većeg intenziteta da bi Anubias Nana Pinto ostala zdrava i bela. Veoma je važno izbegavati zakopavanje rizoma prilikom sadnje, jer to može dovesti do topljenja rizoma i uginuća biljke.
Anubije se najbolje uzgajaju pričvršćene za površine, kao što su drvo ili kamenje,moze se zakaciti lepkom ili koncem.
Cena je za biljku od 7 listova
