Clea Helena (Puž ubica)
200,00 рсд
Nekontrolisano razmnožavanje puževa iz roda Planorbis (barski puževi) ili Melanoides tuberculata (malezijski puž) može ozbiljno narušiti stabilnost akvarijuma, negativno uticati na kvalitet vode, zdravlje riba i biljaka. Mehaničko uklanjanje samo privremeno olakšava problem dok su različiti hemijski tretmani često pogubni po čitav akvarijum jer ogromna masa puževa koji se raspadaju dovodi do trovanja celog sistema. Helene predstavljaju idealno rešenje u ovakvim situacijama. Ovi mali puževi su mesožderi i u prirodi se hrane drugim puževima. Poreklom su iz jugoistočne Azije, Tajlanda, Malezije i Indonezije, gde žive u manjim vodotokovima sa peskovitim i muljevitim dnom. Helene se idealno prilagođavaju na život u akvarijumu. Odrasli puževi dostižu veličinu od 2,5cm. Kućica im je konusnog oblika, svetlija žuta i tamnija smeđa linija prate navoje kućice pa se ovaj puž u literaturi nalazi i pod imenom „bumble bee“, Operkulum potpuno zatvara kućicu, a prilikom kretanja Helene uvek imaju izbačenu disaljku. Žive u vodama različitih hemijskih karakteristika, bitno je obezbediti da voda bude čista i da sadrži dovoljnu količinu kalcijuma, koji je bitan za izgradnju kućice. U veoma mekim i kiselim vodama teže opstaju. Kod Clea Helena polovi su odvojeni, iako nema značajnog polnog dimorfizma, tako da je za uspešno razmnožavanje najbolje početi sa većom grupom puževa. Jaja koje ženka lepi pojedinačno, pravougaonog su oblika, veličine 1×1,5mm, transparentna sa belo-žutim embrionom u sredini. Nakon 3 do 8 nedelja, mladi se legu i prelaze u podlogu akvarijuma i verovatno ih nećete videti sve dok ne budu veličine nekoliko milimetara i počnu se slobodnije kretati. Mladi puževi verne su kopije odraslih. Barski puževi i malezijci najčešća su hrana Helenama u akvarijumu, mada će ovi puževi pojesti i bilo kog drugog puža kog su u stanju da savladaju. Odrasle Nerite i Amazonci uglavnom nisu plen Helenama. Uginule ribe brzo će biti pojedene, živim ribama Helene neće naškoditi, ali će rado jesti ikru. U nedostatku žive hrane postoji i mogućnost kanibalizma. U nedostatku živih puževa mogu se hraniti waferima sa visokim sadržajem proteina, mesom školjki ili riba. Prema nekim autorima Helene će pojesti i hidre. Ovaj mali, lep i veoma koristan puž brzo je stekao popularnost kod akvarista širom sveta.
Povezani proizvodi
-
Puževi
Theodoxus Danubialis (Dunavska nerita)
100,00 рсдDunavske nerite su mali puževi, srodnici krupnijih Nerita poreklom iz naših voda. Rasprostranjeni su u čitavoj Evropi i nalazimo ih u slivu Dunava. Ime vrste u prevodu sa latinskog znači „božji dar Dunavu“. U Nemačkoj, Austriji i Češkoj njihova populacija je ugrožena usled zagađenja, dok se u ostalim zemljama ne nalaze na spisku ugroženih vrsta. Ponekad se u grupi dunavskih nerita mogu pronaći drugi puževi iz istog roda, Teodoxus fluviialitis i Teodoxus exinus, vrste veoma slične dunavskoj neriti. Kao i drugi predstavnici familije Neritidae, među akvaristima je dunavska nerita omiljena jer se hrani isključivo algama i biofilmom, dok akvarijumske biljke ne dira. Ovi puževi su malog rasta, odrasle nerite su prečnika do 13 mm. Imaju karakterističnu cik-cak šaru na kućici. Osnovna boja oklopa je bela, dok su šare tamne. Boja šara dosta varira, njihov prečnik takođe. Nama su posebno lepog izgleda puževi potpuno bele kućice, čije šare imaju tamno ljubičastu nijansu. Dunavska nerita dobro podnosi akvarijumske uslove, treba obratiti pažnju da ih ne izlažete suviše naglim promenama uslova u kojima žive. Kada se ubacuju u biljni akvarijum kod koga se dodaje CO2, snizite njegovu koncentraciju dok se puževi ne prilagode. Kao i ostali mekušci, osetljivi su na prisustvo teških metala i hlora u vodi, prilikom sipanja vode u akvarijum treba je tretirati Aquatanom. Kvalitetna filtracija i dobar nivo rastvorenog kiseonika odgovaraju svim stanovnicima akvarijuma, ne samo puževima. Dobar izvor kalcijuma je bitan za dunavske nerite kako bi mogle izgraditi svoju kućicu, kod veoma mekih voda sa visokom koncentracijom ugljen-dioksida, ph može biti veoma nizak i to dovodi do oštećenja. Pri KH vrednosti od 4-5 i GH oko 10, uslovima koji se sreću u većini biljnih akvarijuma, dunavska nerita neće imati problema sa izgradnjom ljušture. U akvarijumu sa dunavskim neritama treba izbegavati vrste kojima mogu postati plen, puževe ubice i različite vrste botija. Sa ostalim vrstama ribica, kozicama i drugim puževima dunavska nerita neće imati problema. Ovi puževi su razdvojenih polova, a pol je moguće odrediti po obliku plašta. Za razliku od velikih Nerita nije im potrebna slana voda za razvoj. Plivajuća larva ne postoji, već se kompletan razvoj odvija u okviru kapsule sa jajima. Kapsula se sastoji od velikog broja jaja, samo jedno je oplođeno i iz njega se razvija larva koja se hrani preostalim jajima. Kompletan razvoj unutar kapsule traje 1-2 meseca. Potpuno formirani puževi izlaze iz kapsule. Polnu zrelost dostižu sa godinu dana, a životni vek im je oko 3 godine. U prirodi se razmnožavaju od Aprila do Oktobra, dok će u akvarijumu polagati jaja čitave godine. Nema opasnosti da se nekontrolisano namnože poput barskih puževa ili malezijaca, njihov broj je ograničen količinom algi u akvarijumu koje su im jedina hrana. Za razliku od većine stanovnika akvarijuma, dunavska nerita stanovnik je i naših voda. Veoma je korisna vrsta koja nam olakšava održavanje akvarijuma jedući alge. Naročito su pogodne za male akvarijume gde bi velike vrste puževa delovale neprirodno.
Nema na zalihama
-
Puževi
Tylomelania Perfecta (Kameni puž)
700,00 рсдTylomelania je rod slatkovodnih puževa poreklom iz Sulavezija (nekadšnji Celebes). Na ovom ostrvu neobičnog oblika postoji nekoliko jezera koja su karakteristična po svojoj mekoj i baznoj vodi. Veliki broj endemskih vrsta kozica, puževa i riba se poslednjih godina uključuju u akvaristiku. Mnogi od ovih organizama nisu čak ni klasifikovani od strane naučnika ,već u prodaju dolaze sa različitim nazivima, imenom lokaliteta i sl. Puževi roda Tylomelania su veoma interesantni akvaristima, za razliku od drugih egzotičnih puževa (Brotia sp.npr.) veoma se dobro prilagođavaju životu u akvarijumu, nisu zahtevni i redovno se razmnožavaju. Veći broj vrsta se može naći u priobalnim vodama Sulawesi jezera gde uglavnom obitavaju na dnu. Podjednako su brojni na mestima sa peščanim i kamenitim dnom. Ono što ih izdvaja od ostalih vrsta puževa je njihov atraktivan izgled, sve vrste Tylomelania plene svojom pojavom. Njihova kućica je koničnog oblika, veličina im varira od 2-12 cm, kod pojedinih vrsta kućica je glatka dok je kod drugih izrazito reljefna. Stopalo je definitivno ono što ih čini posebno atraktivnim, njegova boja može biti crna, crna sa tačkama različite boje, žute, narandžaste ili crvene. Otkriće novih vrsta sa drugih boja je vrlo verovatno. Sitne oči se nalaze u osnovi dugačkih pipaka. Operkulum ne zatvara u potpunosti otvor kućice. Sulavezi puževi su prilagodljivi i otporni organizmi kada im je minimum uslova zadovoljen. U njihovom slučaju je to obavezno bazna voda, koja ne mora biti meka kao u nihovom prirodnom staništu već može imati veću karbonatnu tvrdoću, ovakve vode nalazimo u većini mesta u Srbiji. Temperatura treba biti nešto viša, u rasponu od 26-30°C. Tylomelania nije tolerantna na so u vodi, ovi puževi su isključivo slatkovodni. U kiseloj vodi dolazi do gubitka kalcijuma iz organizma i kućice, postaju manje aktivni, a mogu i uginuti ukoliko ovakvi uslovi traju duže vremena. Ishrana Tylomelania nije komplikovana, rado prihvataju različite vrste suve hrane na biljnoj osnovi, tablete Spiruline i različite granulate. Jedu alge sa stakla i dna akvarijuma, a na akvarijumskom bilju ih nećete često videti jer su suviše teški da bi se kretali po listovima. Dodatak svežeg i barenog povrća je dobrodošao, rado će jesti blitvu, spanać, tikvice i krastavac. Po naravi su miroljubivi i mogu se kombinovati sa velikim brojem organizama. Treba izbegavati vrste koje se hrane puževima kao što su Botije i krupne agresivne vrste riba koje inače ugrožavaju puževe. Krupnije vrste zahtevaju veće akvarijume, od minimum 60-ak litara, dok će manjim biti dovoljno i 40 litara. Postavka nije od nekog značaja, podjednako se uspešno gaje u različitim tipovima akvarijuma. Puževi koji nam dolaze direktno iz divljine sklanjaju se sa jakog svetla i traže tamnije delove akvarijuma. Već prva generacija rođena u akvarijumu gubi ovaj poriv i nema bilo kakvu odbojnost prema svetlu. Razmnožavanje Tylomelania se često dešava kod primeraka držanih u dobrim uslovima. Nema potrebe za bilo kakvim intervencijama od strane akvariste. Polovi su odvojeni, ženka poseduje reprodukcionu kesu u kojoj se razvijaju mladi puževi. Jaje u kome se pužić nalazi ženka će položiti i ubrzo dolazi do izleganja. Mladi puževi su verna kopija odraslih, veličine od nekoliko mm do 1,5cm, zavisno od vrste. Broj mladih je mali. Usled transporta,koji predstavlja stres za ženku, često dolazi do izbacivanja jaja neposredno po unošenju u akvarijum, na iznenađenje i radost akvariste. Naša iskustva u Akvarijum Artu sa Tylomelania puževima su jako pozitivna, oni su manje zahtevni od mnogih poznatijih vrsta, svakako atraktivniji, a obradovali su nas i podmlatkom. Pored vrsta koje su već u ponudi, potrudićemo se da nabavimo i ređe Sulavezi puževe.
Nema na zalihama
-
Puževi
Clithon Corona (Rogata nerita)
450,00 рсдRogata nerita, Clithon Corona raste do 1,5 cm i najmanja je nerita koju držimo u akvarijumima. Poreklom je iz jugoistočne Azije i živi u priobalnom pojasu Pacifika. Najčešće se sreću primerci kod kojih se smenjuju crne i žute pruge. Druge kombinacije boja su moguće i ovi puževi, pored toga što su vrhunski algari, odlikuju se neobičnom lepotom. Rogovi na ovim puževima mogu biti veoma izraženi, veličina im varira od primerka do primerka. Kod hvatanja treba obratiti pažnju da se akvarista ne ubode na puža. Kao i ostale nerite, ovi puževi su miroljubivi, postojeći rogovi su samo odbrambeni mehanizam. Mala veličina ovih puževa predstavlja prednost prilikom kretanja po listovima biljaka sa kojih velike nerite otpadnu i ne mogu pojesti alge. Ovi mali puževi mogu besprekorno očistiti i druga teško dostupna mesta u akvarijumu. Kada je akvarijum u potpunosti bez algi poželjno je povremeno dodati hranu biljnog porekla kako bi puževi sačuvali vitalnost, npr. spirulinu. Ovi puževi se ne razmnožavaju u akvarijumu. Iako će redovno polagati jaja iz kojih izlaze larve, do njihovog razvoja neće doći jer je larvama potrebna boćata voda za razvoj, tako da nema opasnosti od nekontrolisanog razmnožavanja. Životni vek im je od dve do pet godina. Po pitanju kvaliteta vode nisu zahtevni i odgovara im ph od 6,3 do 8,4, i temperature od 15 do 30°C. Tvrdoća vode nije presudna, redovna zamena vode je bitna zbog kalcijuma koji im je potreban za izgradnju oklopa, u bajatoj vodi mogu se pojaviti oštećenja na kućici. Clithon corona živi u oblastima gde je uticaj plime i oseke značajan, tako da su skloni izlasku iz akvarijuma. Ukoliko se desi da puž izađe van akvarijuma treba ga vratiti u vodu jer su veoma otporni na isušivanje i brzo se oporavljaju osim ako nisu proveli više sati van vode. Kod dobro pokrivenih akvarijuma do ovog problema ne dolazi. Kao i ostale neritine, Clithon corona će pokušati da izađe van vode kada mu uslovi nisu odgovarajući. Idealan su izbor za manje akvarijume, a u kombinaciji sa ostalim algarima održavaju higijenu veoma efikasno i u velikim akvarijumima.
-
Puževi
Neritina Natalensis Sp. Black Helmet
500,00 рсдJedan od najčešćih i najpopularnijih puževa u akvaristici. Ime su dobile po svom specifično tackastom oklopu. Narastu do 2cm, ne više, tako da su pogodni i za manje akvarijume. Opasnost od preteranog razmnožavanja ne postoji, jer im za to treba poluslana voda. Postoje podaci da je razmnožavanje uspelo i u slatkoj vodi, ali oni nisu potvrđeni. Glavna odlika Nerita je to što se hrane svim vrstama algi, i na taj način akvarijum održavaju čistim. Druga odlika je, naravno, njihov izgled. Pored algi, rado prihvataju tablete spiruline, kai i bareno povrće. Kao i kod svih drugih nerita, sklone su ispadanju iz akvarijuma, pogotovo ako im parametri vode ne odgovaraju, pa se preporučuje da akvarijum u kom se drže ima poklopac. Spadaju i miroljubive vrste i neće smetati nijednom stanovniku akvarijuma, dok se same mogu naći na meti botija i helena, tako da ih sa njima ne bi trebalo držati. Idealna temperatura vode je od 22 do 26C.
-
Puževi
Pomacea Bridgesii (Amazonac)
100,00 рсд – 200,00 рсдAmazonci su puževi poreklom iz Južne Amerike. Mogu narasti i do 5cm u prečniku kućice. Nisu zahtevni, i mogu rasti u širokom dijapazonu temperature od 18 pa sve do 30C, kao i u mekoj i tvrdoj vodi. Hrane se trulim biljem, ostacima hrane, ali prihvataju i hranu biljnog porekla (šargarepu, tikvice, spanać). Rado se hrane algama, ali alge bi svejedno trebalo kontrolisati jer neretko umeju da se nahvataju i na kućici amazonaca. Mužjaci i ženke su odvojeni, amazonci nisu hermafroditi kao neki puževi. Lako se razmnožavaju i pogodni su za početnike. Takođe su i pokazatelji količine rastvorenog kiseonika u akvarijumu. Ako ga nema dovoljno, amazonci će se peti ka vrhu stakla. Kako bi sprečili njihovo ispadanje iz akvarijuma, poželjno je imati poklopac, koji je takođe koristan jer amazonci na njega polažu jaja.
-
Puževi
Tylomelania Sp. Yellow (Sulawesi Rabbit Snail)
700,00 рсдTylomelania je rod slatkovodnih puževa poreklom iz Sulavezija (nekadšnji Celebes). Na ovom ostrvu neobičnog oblika postoji nekoliko jezera koja su karakteristična po svojoj mekoj i baznoj vodi. Veliki broj endemskih vrsta kozica, puževa i riba se poslednjih godina uključuju u akvaristiku. Mnogi od ovih organizama nisu čak ni klasifikovani od strane naučnika ,već u prodaju dolaze sa različitim nazivima, imenom lokaliteta i sl. Puževi roda Tylomelania su veoma interesantni akvaristima, za razliku od drugih egzotičnih puževa (Brotia sp.npr.) veoma se dobro prilagođavaju životu u akvarijumu, nisu zahtevni i redovno se razmnožavaju. Veći broj vrsta se može naći u priobalnim vodama Sulawesi jezera gde uglavnom obitavaju na dnu. Podjednako su brojni na mestima sa peščanim i kamenitim dnom. Ono što ih izdvaja od ostalih vrsta puževa je njihov atraktivan izgled, sve vrste Tylomelania plene svojom pojavom. Njihova kućica je koničnog oblika, veličina im varira od 2-12 cm, kod pojedinih vrsta kućica je glatka dok je kod drugih izrazito reljefna. Stopalo je definitivno ono što ih čini posebno atraktivnim, njegova boja može biti crna, crna sa tačkama različite boje, žute, narandžaste ili crvene. Otkriće novih vrsta sa drugih boja je vrlo verovatno. Sitne oči se nalaze u osnovi dugačkih pipaka. Operkulum ne zatvara u potpunosti otvor kućice. Sulavezi puževi su prilagodljivi i otporni organizmi kada im je minimum uslova zadovoljen. U njihovom slučaju je to obavezno bazna voda, koja ne mora biti meka kao u nihovom prirodnom staništu već može imati veću karbonatnu tvrdoću, ovakve vode nalazimo u većini mesta u Srbiji. Temperatura treba biti nešto viša, u rasponu od 26-30°C. Tylomelania nije tolerantna na so u vodi, ovi puževi su isključivo slatkovodni. U kiseloj vodi dolazi do gubitka kalcijuma iz organizma i kućice, postaju manje aktivni, a mogu i uginuti ukoliko ovakvi uslovi traju duže vremena. Ishrana Tylomelania nije komplikovana, rado prihvataju različite vrste suve hrane na biljnoj osnovi, tablete Spiruline i različite granulate. Jedu alge sa stakla i dna akvarijuma, a na akvarijumskom bilju ih nećete često videti jer su suviše teški da bi se kretali po listovima. Dodatak svežeg i barenog povrća je dobrodošao, rado će jesti blitvu, spanać, tikvice i krastavac. Po naravi su miroljubivi i mogu se kombinovati sa velikim brojem organizama. Treba izbegavati vrste koje se hrane puževima kao što su Botije i krupne agresivne vrste riba koje inače ugrožavaju puževe. Krupnije vrste zahtevaju veće akvarijume, od minimum 60-ak litara, dok će manjim biti dovoljno i 40 litara. Postavka nije od nekog značaja, podjednako se uspešno gaje u različitim tipovima akvarijuma. Puževi koji nam dolaze direktno iz divljine sklanjaju se sa jakog svetla i traže tamnije delove akvarijuma. Već prva generacija rođena u akvarijumu gubi ovaj poriv i nema bilo kakvu odbojnost prema svetlu. Razmnožavanje Tylomelania se često dešava kod primeraka držanih u dobrim uslovima. Nema potrebe za bilo kakvim intervencijama od strane akvariste. Polovi su odvojeni, ženka poseduje reprodukcionu kesu u kojoj se razvijaju mladi puževi. Jaje u kome se pužić nalazi ženka će položiti i ubrzo dolazi do izleganja. Mladi puževi su verna kopija odraslih, veličine od nekoliko mm do 1,5cm, zavisno od vrste. Broj mladih je mali. Usled transporta,koji predstavlja stres za ženku, često dolazi do izbacivanja jaja neposredno po unošenju u akvarijum, na iznenađenje i radost akvariste. Naša iskustva u Akvarijum Artu sa Tylomelania puževima su jako pozitivna, oni su manje zahtevni od mnogih poznatijih vrsta, svakako atraktivniji, a obradovali su nas i podmlatkom. Pored vrsta koje su već u ponudi, potrudićemo se da nabavimo i ređe Sulavezi puževe.
